Анали Правног факултета у Београду

спма Србије представља основ за стицање имоввше, стечепе радом у породичиој заједници (члан 340 Закоиа), како су то правнлно закључгош иижестепени судовн. Осталп наводп ревизије у суштиил се своде иа побијање другостепене пресуде због непотпупо п погрешпо утврђеног чшвеничног стања а како се са тог разлога ирема члану 385, став 3 ЗПП ревизија пе може изјавптп, то пх овај суд ннје нц узимао у предмет посебне оцене иитп образлагао. (Пресуда ВрховноГ суда Србије, Fee. бр. 758/97 од 27. маја 1997. године)

5 Приликом утврђивања колики је допрчнос брачних другова у стшшњу заједничке својине, поред елемената који се могу бројати или мерити, треба узечш у обзир a one елемепше учешћа који нису мерљиви, а ипак могу бити од важносши за стииање. Из образложења: Побијаном пресудом Окружиог суда у Новом Саду одбпјена је као неосноваиа жалба тужпоца п потврђепа је пресуда Општппског суда у Новом Саду посл. бр. П 42/95 од 22. септембра 1995. годнне, којом је одбпјен тужбенн захтев тужпоца. којим је тражио да се утврдп да је он искључпви власнпк стамбене зграде п земљпшта упнсаног у зкљ. ул. бр. 963 к.о Бегеч, пард. бр. 242, њива, зграда п дворшпте од 1 арп и75 т 2 , пда се тужена обавеже да је дужпа трпетп да се ово право упише у земљишне кљпге, на том утврђеиом сувласппчком делу тужене, што нзносн 1/2 дела огшсанпх иепокретности уз пстовремепу обавезу тужене да се из куће пселп. Тужплац је обавезан да тужепом накиади трошкове парпичног гтоступка. ГТротив те правпосиажне пресуде допесепе у другом степену, тужилац је благовремеио пзјавпо ревизнју због бптне повреде одредаба парнпчног поступка н погрешпе примеие материјалиог права, са иредлогом да се уважењем ревпзпје, побпјапа a по потребп и пресуда првостепеиог суда укину п предмет врати првостепеиом суду па поновпо суђење, плп да се обе пресуде судова гшжег степепа препиаче тако да се тужбеип захтев тужпоца у целостп као основан усвојп. Одговор иа ревцзпју није изјављеи, иптп се о ревпзијп пзјашпо Републичкп јавпи тужнлац (чл. 390, став 3 ЗПП). Исгштујући побнјану пресуду у смислу чл. 386 ЗПП п садржпну предметних списа, Врховии суд је нашао да не стоје повреде закона на које се у ревизији указује. Супротно наводнма ревпзнје тужпоца, овај суд налазп да обе пресуде судова иижег степена немају иедостатака због којпх се пе бп могле нспитатп. Обе пресуде садрже разлоге о релевантипм чпњеппцама, п датп разлозп нпсу пп иејасии нп у супротностп са пзведепим доказпма, а одлучпе чпњенице на којима се темеље пресуде судова нпжег степепа пмају свој ослонац у савесној п брпжљивој оцени сваког изведеног доказа посебно п свпх заједио (чл. 7 н 8 ЗПП) а првостепет! суд је у својој прссудп образложпо, којпм доказним средствима је утврдио поједпие чињенпце, п зашто држп да су оне пстпшгге.

556

Судске одлуке - Право својине (стр. 550-558)