Анали Правног факултета у Београду

Такво чињенично стање као правшшо и потпуно утврђеио прпхватио је п другостеиеш! суд, п на љему је засповао своју пресуду. Побијаном пресудом, другостепепи суд је истакао под које иравне норме подводп утврђено чињенично стаље, те супротно паводпма ревпзије, правилио је прпмељено матерпјалпо право, када су побијаним пресудама судови пресуднлп да тужбени захтев тужиоца ггаје изнет и нпје основап како је то блнже одрсђено у пзреци прссуде првостепеиог суда, и пз којих матернјално-правиих нормп закопа то произлази. У поступку пред првостепешш судом утврђепо је да су париичпе странке брачни друговп. Брак су закључпли 1972. године, и у браку је рођено двоје деце, жнвели су након закључења брака једно време код родитеља тужпода a 1975. годпне купилп су део куће у Новом Саду у ул. Мише Дпмитријевића бр. 16, за тадашњих 27.000.000,00 динара. За куповину ове куће дали су свој допринос п родптељн тужене са 12.000.000,00 тадашњих динара, 1.000.000,00 је позајмљеи а преосталп део куповпе цене далн су роднтељи тужпоца. У овој кући странке су жпвеле трп годпне, а након тога ова кућа је продата за 37.000.000,00 тадашњлх дшара, н купљепа је друга кућа у Бегечу у ул. Светозара Марковића број 64 за 35.000.000,00 тадашњих динара. У купопродајпом уговору о куповинн куће у Бегечу, означеи је као купац само тужплац, ои га је потписао и платпо порез на промет као п остале дажбине. Кућа је у земљшшшм књпгама превсдена на његово име. На овим иепокретностима странке су доградиле купатило п једну велику собу, алн је пршшком обнове земљпшнпх књнга у катастарској општшш Бегеч, 1987. године тужепа приступпла на расправу, и том приликом је консгатовапо да су страпке фактички сувласници на овој пепокретностп свака у 1/2 дела те је извршен и упис у земљпшшш књигама. По закључењу брака страике су биле у радном односу, али тужена је због болести деце и своје болести у дужем периоду била на боловању а тужилац је био стално у радном односу, алп и он је сматрао да бн бпло боље за тужену да остане у кући, да се стара u брпие о деци и домаћинству, тако да се пензионисала н у пензији је већ више од 10 годшш. Иначе странке су радиле у пстој радној организацпји - ~Центроколонијал“ у Новом Саду. За времс трајања брака страикама су помагали и њихови родитељи, ц то роднтељп тужене на тај начин што су давалн у поклон новад, жпвотне намнрппце и друге пољопривредне пропзводе, као и приход од по љопривредних производа, а родитељп тужиоца што су продајом својих непокретностп омогућпли странкама да добпју новчана средства за куповину некретнина. На темељу овако утврђепог чињеничног стања н свих околиости које су нижестепени судовп правилпо ценили, законито су судови нижег степена побпјанпм пресудама пресудили (применом чл. 398 п 329 Закона о браку и породичнпм одчосима Републике Србпје) да предметне непокретностн чине њнхову заједндчку имовину, коју су опи стекли у току брака, а на којој они имају једнаке уделе сувласншптва у стицању (свака страпка у 1/2 дела власннк је на описаиим непокретностима), а што одговара н њиховом доприносу, у стицању. Стога по цени овога суда неосновано тужилац у својој ревизији указује, да је оваквим пресуђењем побијапим пресудама нижег степена пох'решно примељено материјалио право, када су судови закључили да тужбеии захтев тужиоца није основан, истицањем да се у конкретпом случају и не ради о

557

Судске одлуке - Право својине (стр. 550-558)