Анали Правног факултета у Београду

ство (Закон о основним својинскоправшш односима), a слично и Правно-политичка терминолоГија за аустријске словенске језике (стр. 386): право залоГа, pravo na zalogu.

Облику женског рода овог термжна, тј. термину залога y Законику je намењено значење које ce y Грађанском законику Србије (§ 305) изражава термином покретна залога (ручна залоГа) (лат. pi gnus stricto sensu, франд. le gage, нем. das Handpfand или das Faustpfand). Правно-политичка терминолошја за аустријске словенске језике (стр. 206, 269) назива овај институт покретни залог, ручни залог; pokretni zalog; mena (pokretna) zaloga, a савремено законодавство само залога.

За термин презалоГа, употребљен y Општем имовинском законику, и термин пазалога, употребљен (§ 313) y Грађанском законику Србнје (лат. subpignus, нем. das Afterpfand), Богишић каже y свом писму К. Војновићу: ~ПрезалоГа je народна ријеч, и то чиста; подзалог ce не говори (Unterpfand); a пазалога je чиста погрешка, јер па значи contra или нешто што je фалсификовано, потварање и т.д.” У Правно-политичкој терминоЛоГији за аустријске словенске језике (стр. 14) за овај институт користи ce термин подзалог, podzalog, a y савременом законодавству термин п одзалога.

За институт који Грађански законпк Србије (§ 305, 326) назива непокретна залога, или баштинска залога, или миљачка залога, или хипотека (лат. hypotheca, франц. l’hypotheque, нем. die Hypothek или das Grundpfand) Општи имовински законик има термин застава. Овај пнститут Правно-политичка терминолоГија за аустријске словенске језике (стр. 283, 262) назива: нвпокретна залога, хипотека, земљиштни залог; nepokretni zalog, zemljisna zaloga, a савремено законодавство хипотека.

У завршници читања нацрта Законика Одбор je констатовао да ce y односу на „непокретнину" може „узети или непокретши залог или заклад, али треба ce чувати да говорећи о застави не буду названа: залог, заложено и т.д.” Тако ce појавио и термин застава (који постојн и y Пољичком статуту), алп он није даље коментарнсан, с тим што je очигледно да je заменпо термин заклад (који иначе постоји y Пољичком статуту). Тако ce и током првог читања нацрта Законнка говорило о закладним књигама, а али je Законпку употребљен термин заставна

63 Бојовић 1992, 98.

250

М. Луковић, Гснеза терминологије Ошитега имовинског законика (стр. 229-265)