Анали Правног факултета у Београду

којима је утврђено кршење права на суђење у разумном року управо због вишекратног разматрања предмета пред нижом инстанцом, указују на то да постоји озбиљан недостатак у тој области. У периоду од новембра 2015. године, Уставни суд је донео 93 оддуке којима је, у управним поступцима, утврђена повреда права на суђење у разумном року, 40 а у 56 поступака до неоправданог кашњења дошло је због поништавања одлука и враћања предмета нижој инстанци. 41 У 13 случајева, поновно разматрање пред нижом инстанцом нису налагали другостепени органи, него судови који су одлучивали у управним споровима. У 20 предмета, другостепени орган управе је најмање три пута враћао предмет на поновни поступак првостепеном органу. 42

Република Србија је недавно добила нови Закон о општем управном поступку који је представљао прилику да се тај недостатак отклони. Радна верзија текста Нацрта закона предвиђала је обавезу другостепеног органа да приликом одлучивања по жалби донесе мериторну одлуку у случају да је предмет већ био враћен на поновни поступак. Иако је било повољније за странке и остављало је мање простора за кршење права на суђење у разумном року, 43 такво решење није усвојено. Нови Закон о општем управном поступку углавном је задржао решење из претходног закона у погледу могућности враћања предмета на поновно одлучивање првостепеном

40 Како би се утврдило у којој мери вишекратно укидање одлука у једном предмету доприноси повредама права на суђење у разумном року пред органима управе, ауторка је анализирала одлуке Уставног суда Србије којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року у управним поступцима, а које су донете и објављене у периоду од 1. новембра 2015. до 1. априла 2017. године. Треба имати у виду да нису обухваћене све одлуке донете у том периоду него само одлуке које су и објављене на интернет страници Уставног суда, закључно са 1. априлом 2017. године, http://www.ustavni.sud.rs/page/jurisprudence/35/, 1. април 2017.

41 Иако су многобројни случајеви у којима је поновљено разматрање предмета пред нижом инстанцом превасходни или једини узрок кашњења поступака, овде су урачунати и они случајеви у којима су осим вшпекратног разматрања предмета, кашњењу донекле допринели и други узроци, као, на пример, споро одлучивање надлежних органа.

42 Ти подаци су засновани на образложењима одлука Уставног суда којима су утврђене повреде права на суђење у разумном року у управним поступцима након 1. новембра 2015. године. Вид. и напомену 45.

43 Чл. 131, ст. 8 Радне верзије Надрта закона о огаптем управном поступку гласио је: „Другостепени орган је дужан да сам реши ствар када је раније првостепено решење истог органа већ једном било поншптено, као и у случају поновљеног ћутања првостепеног органа.“ Детаљније о жалби и одлучжвању по жалби према решењима Радне верзије Нацрта закона о општем управном поступку вид. С. Липић, ,/Жалба и приговор у Надрту закона о огаптем управном поступку Србије“ Перспектиее гшплементације европстх стандарда у праени систем СрбиЈе (ур. С. Лилић), књига IV, Правни факултет у Београду Београд 2014, 11-28, 18 и 20-21.

196

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017