Анали Правног факултета у Београду

Чак и ако захтев буде предмет разматрања пред управним судом, то не значи да странке могу очекивати скорије доношење мериторне одлуке. И управни суд има могућност да поништи побијану одлуку и предмет врати туженом органу или да сам репш правну ствар у спору пуне јурисдикције. 52 Међутим, ако усвоји тужбу, и управни суд често предмет враћа туженом органу. 53 Према томе, и након управног спора се дешава да странке очекује само нови круг преупућивања предмета са више инстанце на нижу Неспремност Управног суда да оддучује у спору пуне јурисдикције уочљива је у оддуци Уставног суда којом је утврђено да је М. Ћ. повређено право на суђење у разумном року. Уставни суд је истакао да је ,за девет година у предметном поступку донето једно првостепено решење, седам решења другостепеног органа, те да је вођено седам управних спорова, из чега се може закључити да није било дужих периода неактивности у поступању надлежних органа, односно судова. Уставни суд је, међутим, утврдио да су надлежни судови у управном спору чак шест пута поништавали коначне управе акте и налагали поновно одлучивање 14 . 54

Према томе, проблем вишекратног враћања предмета нижој инстанци изражен је и у поступку пред Управним судом. Ипак, овде је пажња усмерена на поступање органа управе јер је тај део поступка изузет из домашаја Закона о заштити права на суђење о разумном року. У којој мери такво решење може бити проблематично уочљиво је у случају Ј. С., којој је надлежни центар за социјални рад, као првостепени орган, седам пута одбио или одбацио захтев за материјално обезбеђење породице, а другостепени орган седам пута вратио предмет на поновни поступак. 55 У тренутку одлучивања о уставној жалби Ј. С., поступак поводом захтева за новчану социјалну помоћ трајао је пет година, а правоснажна одлука није била донета. Уставни суд је утврдио повреду права на суђење у разумном року. Иако је у овом случају уочљива драстична неефикасност наддежних органа, према тренутно важећим прописима, странке које би се затекле у ситуацији попут Ј. С. уопште не би имале могућност да траже заштиту права на суђење у разумном року - јер се о њиховом захтеву не одлучује у судском поступку. Подношење приговора било би могуће тек уколико би био покренут управни спор и тек уколико ни управни суд не би донео одлуку у разумном року. У описаном

52 Чл. 43 Закона о управним споровима, Службени гласникРС, бр. 111/2009.

53 He чуди, стога, то што се управни спор пуне јурисдикције означава и као раритет у нашој суцској пракси. Комитет правника за љуцска права - YUCOM, YUСОМ 2013 - Извештај о раду, број 1, децембар 2013, 23.

54 Уставни суд Србије, одлука бр. 5956-2013 од 10. фебруара 2016.

55 Уставни суц Србије, одлука бр. 6193-2013 од 10. фебруара 2016.

199

Милијана Трифковић (стр. 188-206)