Анали Правног факултета у Београду

ва са циљем ефикаснијег рада. Пример уређења тужилаштва, где оно није ни зависно од законодавне и извршне власти ни строго централизовано и хијерархијски уређено, можемо наћи у правном систему САД. 29 У Србији, међутим, свако решење мора бити усклађено са постојећим парламентарним моделом власти.

Пети аргумент против тужилачке истраге је да тужиоци недовољно познају област криминалистике и да немају знање за предузимање одређених доказних радњи. Тај аргумент је сасвим неоправдан јер као што јавни тужилац не поседује одређена стручна знања, не поседује их ни истражни судија у судском моделу истраге. Обојица су по струци правници и обојица ће по потреби ангажовати вештака и поверити му предузимање одређене доказне радње, о чему ће вештак дати налаз и мишљење. На крају ће тако прикупљен доказ, односно налаз и мишљење вештака, оценити суд по својој слободној оцени, а не тужилац. На тужиоцу је само да прикупи одређени доказ, односно да изведе доказну радњу, а када не буде у могућности да то и учини због недостатка стручног знања, ангажоваће вештака. Као што се види, овде проблем заправо и не постоји, а у сваком случају до исте ситуације долази и у судском моделу истраге.

Шесто, докази изведени у судској истрази могу мање проблематично да се користе на главном претресу јер их је извео истражни судија, што јесте функционални облик суда. Мада је то тачно, у таквим случајевима се одступа од начела непосредно сти, што значи да не постоји решење без недостатака, тј. решење које може избећи све проблеме.

3.2. Анализа аргумената у корист тужилачке истраге

Прво, јавни тужилац је боље упознат са предметом поступка. У тужилачком моделу истраге, господар истраге је јавни тужилац, за разлику од судског модела, где та улога припада истражном судији. У судском моделу истраге, истражни судија је најпре овлашћен да о покретању истраге, када му такав захтев упути јавни тужилац. Уколико, на основу кривичне пријаве, списа и записника који су му достављени уз захтев, нађе да је то оправдано, истражни судија доноси решење о покретању истраге. Даље, истражни судија руководи истрагом, одлучује које ће се истражне радње спровести, којим редоследом и хоће ли их поверити полицији. Јавни тужилац има право да присуствује спровођењу истражних радњи и да преддожи извођење других истражних радњи, о чему такође одлучује истражни судија. Када стекне утисак да је стање ствари довољно разјашњено тако да јавни тужилац може да донесе одлуку о подизању оптуж-

29 О уређењу тужилаштва у САД вид. Вања Бајовић, „Положај и овлашћења тужиоца у САД-у“ Бранич 1/2009, 134-135.

218

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017