Анали Правног факултета у Београду

нице, односно о одустанку од кривичног гоњења, истражни судија доноси решење којим окончава истрагу. Јавни тужилац, уколико сматра да је потребно, може затражити да се истрага допуни. Као што се види, истражни судија у сваком смислу господари истрагом, он одлучује и о покретању истраге и о њеном току, односно о истражним радњама које треба спровести, о окончању истраге и о њеној допуни. Иако јавни тужилац има право да присуствује спровођењу истражних радњи и да преддаже њихово спровођење, он је ипак споредна фигура јер о свему одлучује истражни судија. 30

У тужилачком концешу истраге, овлашћења и задаци су другачије распоређени. Уместо истражног судије, уведен је судија за претходни поступак, чији је главни задатак да штити права и слободе окривљеноц док јавни тужилац потпуно преузима функцију руководиоца истраге. Резултат боље упућености јавног тужиоца у предмет поступка омогућава правилније одлуке о подизању или неподизању ошужнице. Такође, када је јавни тужилац од почетка поступка активан и добро упознат са кривичном ствари, он ће и на главном претресу квалитетније обављати своју функцију гоњења, што је од значаја за исход поступка.

Може се закључити да тужилачка истрага, у односу на судску, доприноси подношењу квалитетнијих оптужница, самим тим и растерећењу суда, а и омогућава јавном тужиоцу да квалитетније и потпуно остварује своју функцију гоњења, што олакшава суду његов основни задатак, a то је донешење правилне одлуке.

Друго, принцип поделе власти који постоји у модерним државама говори у прилог тужилачке истраге. У правним системима заснованим на традицији, исти државни орган је обављао и функцију шњења и функцију суђења. Таква кумулација функција у рукама судске власти очигледно не одговара принципу поделе власти као ни правилном дозирању обима судске власти. Тужилачка истрага измешта руковођење истрашм која је у функцији шњења из надлежности суда и омогућава му да се концентрише на функцију пресуђивања. To такође омогућава растерећење суда. Данас, када је стопа криминалитета изузетно висока и када се суд суочава са великим бројем предмета, то је веома значајно.

Осим тога што се растерећује, суд на тај начин бива изузет од прикупљања доказа јер то чини јавни тужилац а не одређени функционални облик суда, што је био случај са истражним судијом. Такође, с)д је на главном претресу доказно пасиван, уз одређене изузетке. 31 С

30 Више о овлашћењима тужиоца и истражног суције у суцском моделу истраге вид. А. Бошковић, 31-32.

31 Суц може доказно да интервенише ако оцени да су изведени докази противречни, нејасни или ако је то неопходно да би се предмет поступка свестрано

219

Наталија Живковић (стр. 207-225)