Анали Правног факултета у Београду

графске сувопарности, стилски посматрано, ова биографија одговара свим стандардима тог књижевног жанра. Нажалост, највиши стандарди нису достигнути у квалитету садржине. Критика се пре свега може упутити на рачун поврпшог познавања Познерових књига и чланака. Понекад се чини да је аутор највећи део научне садржине прикупио из већ готових критика и рецензија уместо из оригиналних дела. У том смислу, ова књига више интригира у погледу наслова које треба касније потражити него што јасно износи Познерово виђење одређене проблематике или научни допринос. Када су бројне судске одлуке у питању, преглед је далеко богатији и обрађен много дубље, али се ту читалац из земаља континенталног правног система с времена на време суочава са потешкоћама у разумевању одређених правних института у САД. Ипак, ове критике треба узети са резервом јер се поставља питање у којој мери се од једне биографије уопште може очекивати потпунији сажетак Познеровог научног опуса, као и да ли је било начина да се судске одлуке прикажу са више детаља који би омогућили боље разумевање контекста. Песпорно је да ова књига покреће многа интересантна и релевантна питања за сваког ко размишља о унапређењу појединих правних професија или правосудног система у целини. Треба је прочитати без превеликих очекивања.

230

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017