Анали Правног факултета у Београду

231

Никола Илић,

мастер

Joseph Stiglitz, The Euro , Allen Lane, London 2016, 496.

Путник који je почетком миленијума кренуо из Београда, намеравајући да види успутне европске градове и као крајњу дестинацију посети Лисабон, користио је више различитих националних валута: форинте, шилинге, марке, франке, пезете и на самом крају путовања, португалски ескудо. Морао је да плати не баш занемарљиву накнаду како би разменио валуте које поседује за валуту која му је у датом тренутку била потребна. Уз то, путник је изгубио доста времена и новца тражећи место где се размена може изврпшти.

У књизи добитника Нобелове награде Џозефа Стиглица постављају се питања од суштинског значаја за свакодневни живот становника Европске уније, али и за живот путника намерника који потичу из држава које нису чланице. Да ли је евро олакшао свакодневни живот људи и учинио га једноставнијим? Или пак заједничка валута отежава свакодневни живот? Одговори на та питања нису једноставни, па чак и када долазе из пера једног нобеловца, захтевају висок ниво пажње и концентрације. Срећом, читаоцима неће бити тешко да размишљају о економским питањима јер ће врло брзо схватити да су последице увођења евра видљиве и у њиховом новчанику. Макроекономска теорија на први поглед може да делује апстрактно, међутим, зналачки примењена на случај евра, она постаје практична, занимљива и блиска читаоцу.

Стиглиц у првом делу књиге основано констатује да је Европска унија погођена економском кризом. Међутим, у поређењу са другим земљама и регионима које је задесила економска криза из 2008. шдине, Европска унија се опоравља знатно спорије, уз остваривање „жалосног економског учинка“. Тај учинак, у великој мери, Стиглиц објашњава практичном применом основних макроекономских модела. Када би, на пример, Швајцарска имала знатно већи увоз од из-

Аутор је студент докгорских стуција на Правном факултету Универзитета у Београду. nikola.ilic@ius.bg.ac.rs.