Анали Правног факултета у Београду

правила схваћених само из перспективе ЕУ правног поретка који се примењује у ЕУ“. 54 ИКСИД арбитража је, међутим, „смештена у контекст међународног јавног права“ и регулисана је „искључиво међународним правом...“. 55 Није прихваћен ни приговор Комисије да су државе чланице у складу са одредбама чл. 344 УФЕУ дужне да своје спорове решавају искључиво пред Судом правде, у чију корист је установљен такав „интерпретативни монопол“.

Разлике у схватањима између арбитражних трибунала и Комисије постоје и у погледу карактера извршења тако донетих арбитражних одлука. Док арбитражни трибунали очекују да се, у складу са одредбама чл. 53-55 ИКСИД конвенције, странке „повинују арбитражној оддуци“ и да њено испуњење третирају као извршење међународних обавеза, Комисија је неке исплате накнаде штете третирала као недозвољену државну помоћ. Илустративни пример тих разлика је одлука донета у предмету Микула ( Micula ), 56 у којој је ИКСИД арбитражни трибунал нашао да је Румунија повредила обавезе и легитимна очекивања инвеститора из БИТ-а закљученог са Шведском и донео одлуку о накнади штете у износу од 82 милиона евра.

У поступку пред арбитражним трибуналом Комисија је као amicus curiae упозорила трибунал да би оддука којом се од Румуније тражи да врати раније подстицаје била у колизији са правилима ЕУ о државној помоћи. У том смислу је арбитрима препоручила да БИТ тумаче у складу са правом ЕУ и да, у складу са одредбама члана 30(3) Бечке конвенције о уговорном праву, на спорна питања примени право ЕУ о државној помоћи, уместо одредаба БИТ-а које су у колизији са правом ЕУ 57 Арбитражни трибунал је, међутим, усвојио

54 Тач. 4.112.

55 Ibid.

56 loan Micula, Viorel Micula, S.C. European Food S.A, S.C. Starmill S.R.L. and S.C. Multipack S.R.L. v. Romania , ICSID Case No. ARB/05/20. У питању je била инвестиција коју cy браћа Микупа (Јон и Виорел), шведски држављани румунског порекла, реализовали 1998. године преко одговарајућих фирми. Ради подстицања страних инвестиција у недовољно развијена подручја, Влада Румуније је у то време страним инвеститорима одобрила бројне погодности, као што су државне субвенције, пореске и царинске олакшице и ослобођења (The Emergence Government Ordinance 24/1998 (EGO 24). У фебруару 2000. године, Румунијаје почела приступне преговоре у склопу којих је 2005. године укинула те олакшице и подстицаје страним инвеститорима на основу одлуке одговарајућих конкуренцијских власти које су нашле да су неким подстицајима повређена правила о заштити конкурендије, тј. да представљају недозвољену државну помоћ.

Сматрајући да су укидањем тих подстицаја оштећени, тужиоци су 28. јула 2005. године покренули арбитражни поступак против државе Румуније због наводне повреде БИТ-а између Шведске и Румуније и тражили накнаду тако настале штете.

57 Тач. 317. Вид. и Eastern Sugar v. Czech Republic , Partial Award, 27. март 2007; AES v. Hungary and Electrabel v. Hungary, Award, 23. септембар 2010.

61

Радован Д. Вукадиновић (стр. 50-69)