Арнаути и велике силе

145

„Независна Арбанија имала би врло дуго да се бори с највећим тешкоћама. Цео север те земље насељен je тако дивљачким брђанима да немају никаквих власти, да не признају никакве судове, да не плаћају никакве порезе, да не дају никакве рекруте, и код њих иза свакога злочинства долази крвна освета, и сва племена живе у међусобној крвној завади. Та се племена и данас налазе на оном културном ступњу на коме су били Германци у време Тацитово. Такве дивљаке подчинитй државно] власти, натерати их да плаћају порезу, да служе у војсци, да се покоравају властима и судовима, да искорене дивльаштво крвне освете, све то састављало би за самосталну арнаутску државу страховито тежак задатак, на коме би се та држава морала скрхати. Раздирана унутрашньим борбама, самостална Арбанија морала би остати под утицајем Италије и Аустрије. Остала би опасное! увек од каквога италијанског покушаја да себи подчини Арбанију, и онда би Аустрија морала оружаном руком да спречава тај покушај. И тако автономија Арбаније значи трајну опасност за Савез и за Мир између Италије и Аустрије, опасност, да од страха за затварање излаза код Отранта најзад дође до рата између Италије и Аустрије. „Напротив, ако би се Арбанија поделила између Србије и Грчке, та би се опасност одмах уклонила, јер би нестало супарништва између Италије и Аустрије у Арбанији, њихов би се савез учврстио. Наравно, онда би Србија имала страшну муку с брђанским племенима у Малесији ; али та би мука Србијина била само по вољи онима који владају у Аустрији. Према свему томе, кад Аустрија већ не може више мислити на освајање Арбаније за себе, а не жели да се Италија дочепа источне обале Јадранскога Мора, излази да би за

АГНДУТН II ВЕЛИКЕ СИЛЕ Ю