Арнаути и велике силе

147

цео нови исток 59 , без икакве ратне опасности и без икаквог изазивања раздражености у унутрашњости монархије и изван ње. Да je Аустрија одмах <с почетна изашла пријатељски насусрет Балканском Савезу, за неколико генерација завладела би -аустријска извозна трговина целим Полуострвом. ■Услед традиција и згоднога географског положаја аустријског не би ниједна друга држава могла у томе такмачити се с Аустријом. Beh из саме благодарности отворили би балкански народи сва своја врата и капије аустријској индустрии. С мало паметнијом политиком унутрашњом према јужним Словенима, ови би се претворили у најбоље посреднике трговачке и између Аустрије и балканских држава; таква политика учинила би немо гућним ницање Јужно-словенске Иреденте, Даљи развитак монархије, њена срећна или несрећна будућност зависи од државне управе. Још није доцкан, још се може окренути и све довести у прави колосек и то без жртава, али под једним условом : Аустрија треба да батали арнаутско питате“. (Жупанић, стр. 51 —52).

59 H. von Sauter пите: да je аустроугарски извоз у балканске државе лане износно 200,000.000 круна. Највише je Аустр.о-Угарска извозила у Србију, па онда у Бугарску и у Црну Гору. Грчка и Турска, које из Беча протежирају, долазе тек на друго и треће место. Културне потребе рних земаља, које je Србија сад освојила. постаће сада много Rehe. Као што проф. Цвијић каже, културне потребе Срба у Кра.ъевини биле су досад 6—7 пута sehe, него оне Срба у Турској; из тога излази да би се и извоз аустроугарски према томе повеНао; могло би се већ сад рећн, да Аустрија заузнма прво привредио место на -Балкану и ако су дипломатски одношаји затегнути ; јасно je да би пријателзски одношаји само учврстили привредно првенство Аустрије. Србија je наш непосрсдни сусед, најприроднија пнјаца за нашу индустрију, и зато се мора све учинити, да се уклоне све дифереиције које постоје. С правом je некада писао гроф Јулије Андраши: „Што je богатији Букурсшт, Београд и Софпја, у толико Не бити богатија и Буда-Пешта и Беч.“ Примедба у Жупашта, стр. 51, 10*