Арнаути и велике силе

148

Овај добри Аустријанац, који je горње врсте написао као да полаже на закључку својих разматрања велику наду, да ће вођење аустријске балканске политике доћи у руке људима као што су Беренрајтер и Крамарж. Он као да в еру je да би и један обичан смртни, који je тек „фон“, или да би некакав грађанин Чех, могао постати министар царскога двора и спољних послова!... Мало познаје он своју Аустрију !... А сада да видимо да ли Италија у своме садашњем држању односно арнаутског пнтања има више основаног разлога него Аустрија. Данашњи државници, који управљају судбином Италије, сасвим су противни оним државницима, који су створили италијанску слободу. Мацшш, у једноме свом спису од године 1871, обраћа се Балканцима овим речима ; „ Свежите међу собом савез, па нека Цариград буде ваша престоница, средиште ваше снаге, отворено свима, а неподчињено никоме.“ БЬегов славни земљак Криспа вели у једноме писму објављеном 1897 : „Италијанска народна странка жели Балкански Савез с Царнградом као престоницом балканске федерације. Турци могу наћи места у тој федерацией ако xohe да живе с Балканцима као браћа, а не више као господари. Султан би морао прёко у Азију.“ И тако je један од основалаца уједињене Италије и један од најславнијих твораца Тројнога Савеза за, 30 година дошао до уверења, да треба да се реорганнше Балкан на федеративној основи. 00 А данас? Данае велика италијанска сила заједно с Аустро-Угарском и с целом снагом Трој-

60 Шарл Лоазо, Реванш Балкана, с француског превео М. Ђ. М. Београд 1912, стр. 12.