Арнаути и велике силе

150

Том погрешком Италије користила се Француска да сама заузме Тунис. Жил Фери извршпоje то с толиком државничком мудрошћу да je Италија, хтела не хтела, морала да полети у наручја. Аустрији и Немачкој, и Тројни Савез бй закључен. Уместо да барем сада помисли на оно што je најближе, на Триполис, Италија нађе да je кључ за Средоземно Море чак у Црвеноме Мору, па. оде да га тамо тражи, и заглиби се у своју африканску авантуру, која се код Адве онако жалосно за Италију свршила. Уз то дође још десетогодишњи царински рат нзмеђу Француске после Масаве беше се дефицит у италијанском државном, буџету попео на 230,000.000. Италијански извоз у Француску беше од 497,000.000 пао на 222,000.000. Аустрија и Немачка помогоше Италији да изађе из ове финансијске и привредне кризе. Савез с Немачком и с Аустријом беше постала италнјанска кичма, која je давала Италији могућности за њен политички и привредни Ускрс. Али већ 1896 г. Имбријани у својим беседама криви Аустрију и Тројни Савез у опште зато, што Италија не може да задовољи „своје легнтимне аспирације у Арбанији.“ Beh у јесен исте године закључен je уговор између Висконтија Веносте и францускога министра Ханото- а, који je имао да залечи туниску рану Италије. После неколнко недеља оженио се садашњп кра.ъ италијански ћерком кнеза црногорског, што нпје могло остати без важних политичких последпца. Вера у некакву италијанску мисију на Балкану беше стекла уверених присталида и у највишим круговима Италије. Када су се 1897 г. Аустро-Угарска и Русија споразумеле на програму да одрже постојеће стање