Арнаути и велике силе

152

„Италијанце,“ који још нису уједињени „с Отаџбином.“ Сам Краљ примио je Тршћане који му беху дошли с народним заставама у флору (жалости). Краљ се затим појавио на италијанским маневрима код Удине, за које je цео свет знао да су приређени против Аустрије, a Краљица се свуда показивала демонстративно с китама цвећа, које joj je Иредента поднела. Председник Министарства Занардели дао je сав потребан службени материал за Пелегринијеву апотеозу иредентизма. Роветина драма Аустрије („Романтицисимо“) изазивала je са свију позорница Италије експлозије одушевљења. Чак и смрт убијенога краља Хумберта злоупотребљена je за приређивање беспримерних манифестација иредентизма. 61 Што ce тиче италијанског рада по Арбанији ево нека говори барон Хлумецки : „Уз напрезања италијанских Арнаута пристаде брзо и јавно мишљење Италије и сама италијанска влада. За пбследња два фактора беше јасан програм ; Будити међу Арнаутима свест о јединству, како би ова у вези са жудњом за независношћу народа помогла да се дође до автономно Арбаније. Али Арнаута међу свима Балканцима стоје на најнижем ступњу развитка; према томе не може се ни замислити да би се самоуправа Арбаније могла друкчије организовати, него ако се стави под протекторат једне европске велике силе. И онда, као што гласе сви одзивн из Француске и Италије, ко би други био позван за тај протекторат, под којим се разумевала окупација, него Италија, она сила која je и пробудила арнаутску самосвест и која je и помогла да се Арбаннја ослободи? Због тога што je италијанска обала

61 Опшнрније о овны одношајима између Италије и АустроУгарске има у ки>изи барона Хлумецког, стр. 3 —53.