Арнаути и велике силе

153

тако близу и што Италија може тако лако да се маши преко канала Отранта, она има и право да Адрију претвори у италијанско море и то je право бо.ъе основано, него што je оно с којим Бугари, Срои и Грци претендују на Македонију. Па онда зар у Италији не живе толики Арнаути (има их по разним писцима између 50.000 и чак 200.000), и зар се на основи тога не може конструисати национално сродство између обеју земаља и заједнички народни интерес? С друге стране зар се у Арбанији нису населили толики Италијанци, којима се број може политичном статистиком знатно повећати тако, да наједанпут искочи дужност за Италију да брани своје јаке колоније у Арбанији, која се с мало уобразиље може представити као зем.ъа већ увелике полатињена. Данае нико више не може сумњати да италијанска балканска политика ради на томе да целу западну половину Балкана увуче у своју сферу интереса и да због тога xohe да у Арбанији добије своју превласт. Године 1905 изашла je у Паризу књига од непознатога писца, која се зове „Неточна конфедерација за решење источнога питања, од једнога Латинина.“ Писан очевидно стоји у вези с меродавним италијанским круговима, и његова књига допушта да се добро загледа у крајње циљеве италијанске балканске политике. По њој само автономија Арбаније и Македоније под европском контролом саставља праведно решење балканског проблема, и само je Италија позвана да врши ту европску контролу. У таквој автономној Арбанији и Македонији били би само италијански гувернери, италијански чиновници, италијанска жандармерија, и службени језик уместо турског имао би да буде италијански — „Јер ce Рим не би могао задовољити само номиналним ауторитетом у тој земљи.“