Арнаути и велике силе

182

се л акт ne могло учинити да љихова држава поставе за живот способна? Врло je занимљиво да je баш то предложено из Италије. Професор Кароло Катаранн издао je ових дана у Неапољу једну брошуру, која се зове „Италија на Б алкану у овоме часу.“ У хитњи с којом се ово пише нисмо имали каде набавпти ту брошуру да je сами прочитамо, али и онај извод, из ње, који je изашао у једном београдском листу (у „Пијемонту“ бр. 29. од 16 јануара 1913) довешан je да познамо ово италијанско схватање. „Као Латинин вели професор Катаранибио сам одушевљен за Домовину Кастриоте, па сам отишао да јој помогнем и да je проучавам месецима од Елбасана до Пећи и од Цијевне до у Миридиту. „Али не прође ни неколико месеци a ja сам морао да променим своје мишљење о Арнаутима, па чак и да жалим све оно, што сам о њима писао у италијанским листовима. „Најоданији и најсверепији извршиопи свију ћефова Абдул-Хамидових били су Арнаутп. То није један народ, него разна племена која су у вечном она су против свакога начела јавне власти, живе најпримитивнијим животом, и они којн би хтели да их привикну на бољи живот, морали би им поклонити многе милијарде. „Ja, који знам Арбанију с једнога краја на други, ja, који сам се за Арбанију жртвовао, данас сам уверен, да Арнауте не би могла већа несрећа задесити, него кад би у свом садашььем стању дошли до автономије или до независности. Иначе признајем да би Арбанија, слободна од сваке туђе силе, одговарала интересима Италије. Овако каква je данас, она je само штетна за наше италијанске интересе.