Арнаути и велике силе

183

„Образованы Арнаути, колика je и таквих било,, свагда су били најпокорније и најоданије слуге турске. Кад год су се Арнаути бунаяи противу Турске, свагда су за то били потплаћени од неке стране силе и радили су по њиховим наредбама. Она Арбанија, коју нам молују Арнаути што код нас у Италији живе, није права Арбанија, и патриотизам наших Арнаута потиче само из ньиховога личног интереса. Кад би се од праве Арбаније направила већа држава, она би постала врело непрекидних немира и нереда на Балкану. За Ит.алију била би корисна само мала Арбанија с Валоном као престоницом. Арнаути на Цијевни и у Затријепчи врло су задовољни Црном Гором, јер од ње добијају своје школе и цркве, а Црна Гора им иначе у њихову животу нимало не смета.. „Сасвим случајно пале су у руке мојих млађих врло важне хартије, које сам ja наравно надлежнима предао, али сам се том приликом уверио да се у Арбанији грозничаво радило са звечећим разлозима, да се створи привидан народни покрет, и уверио сам се да ти звечећи разлози нису долазили из отоманске благајнице. Међу поменутим документима било je и неколико запечаћених писама, адресованих једном Миридиту од великога утицаја. Та писма нисам отварао, али остала отворена на италијанском језику писана документа, показиваху велики план, на који се мислило побунити Арнауте противу Црне Горе. Ту сам нашаои имена ; једнога високог свештеника католичког и једног Арнаутина, који очекиваху 6000 турских лира да подигну католичке Арнауте да се боре противу српских и црногорских трупа. Цео овај посао није уродио очекиваним плодом ; само један мали део мухамеданских Арнаута дао се затворити с турским гарнизоном у Скадру.