Арнаути и велике силе

Je ли то могућно да јуначка 25-годишња од'брана Кроје под Скендер-бегом, која je одушевљавала толике туђе песнике и књижевнике, да на страним језицима има читана литература о Скендер-бегу —je ли могућно да таква јуначка дела нису одушевила ниједног Арнаутина ни за једну јуначку песму? Аустро-Угарска хоће данас да од тврдиње и града Скадра, који je 800 година био српски, направи престоницу будуће арнаутско-ватиканске државе. Зашто баш Скадар? За овај град и тврдињу борили су се најразличнији народи и државе европске, једино Арнаути никад. Поједини мали Династи, који су се у средньем веку тукли за поједине вароши и жупе у Арбанији, ратовали су и за Скадар; али арнаутски народ као такав, није никада тежио да Скадар буде његов. Док први суседи Арнаута, Срби, имају дивну народну епопеју, коју због њене поетске вредности најбољи литерарни историци на свету пореде с Омировом Илијадом,“ 8 докле те српске народне песме певају чак и јунаштво Скендер-бегово, 29 сами Арнаути потпуно су заборавили тога свога јединога великог човека, јер чак не знају ни где му je гроб, као што тврде најновији аустријски путници кроз Арнаутлук. Докле Арнаути немају ни једну једину народну песму о Скадру, дотле српски гуслари певају многу јуначку борбу на Скадру; шта више имају чак велику песму о зидању Скадра.

28 Кнез немачкнх лесника Гете толико се дивио српским народним песмама, да je он био први којн je почео да их пресађује у немачку кљижевност. Велики немачки филолог Грим световао je целој Европи да учи српски због самих српских народиих песама (Dr. Hiko Županić, Alt-Serbien und die albanesische Frage, Wien 1912, стр. 8).

2fl Kačić Mid&ić, „Razgovor ugodni naroda slovinskoga,“ о коме he још бити . речи.