Арнаути и велике силе

Остави joj прозор на дојкама, Па јој дојке у поље истури, Каде дође нејаки Јоване, Каде дође, да подоји дојке. Опет тужна Рада довивала : „Богом брате, Раде неимаре! „Остави ми прозор на очима, „Да ja следам ка бијелу двору, „Кад he мене Јова доносити, „И ка двору опет односити.“ И то Раде за братство примио, Остави joj прозор на очима, Те да гледа ка бијелу двору, Каде he joj Јова доносити И ка двору опет односити. И тако je у град уградише, Па доносе чедо у кол’јевци, Те га доји за неђељу дана; По неђељи изгубила гласа, Ал’ ђетету онђе иде рана, Дојише га за годину дана. Како таде, тако и остаде. Да и данас онђе иде рана Зарад чуда, и зарад лијека, Која жена не има млијека.

Опростите, ако je ова народна песма, која се у нас join и данас пева, гдекојем читаоцу натерала сузе на очи. Ми смо ту песму овде навели само као доказ да се сећања српскога народа простиру чак до зидања једне тврдиње, за коју су у последнее време потоцима лили своју крв српски војници из обе српске државе и од којега града хоће силни овога света на силу да направе престоницу фантастичне арнаутске „државе“. Ми бисмо толико волели да смо могли поред ове српске народне песме метнути и какву арнаутску народну песму, те да можемо упоредити те две народне душе ; али, уз пркос најсавеснијем испитивању, нисмо могли наћи никакву већу арнаутску народну песму, a најмање јуначку, која