Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

66 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије |

Прво издање Рајићева катихизиса било је штампано на три језика на словено-српском, романском и немачком.

На једној је страни словено-српски и романски текст заједно, а на другој виза-ви само немачки.

Катихизис је штампан на 8" и има 331 страну.

У патријарашкој се библијотеци налази примерак првог издања,

што је био својина Рајићева — на насловном листу стоји својеручни запис Рајићев: Ј. Вас. На корицама је својсручно написао Стратимировић: »Издан:е

пврвов и точнов аукторомЂ исправленнов«.

На чистом листу пред насловом, написао је Рајић:

(А.) зри страна 38.

В. А заштосе зове ово св цество творително;

(5. Зове се не зато, кадабнгоно на ново нове вешци творило. (Бвт. 2. 2.), него зато, вр' сазданне твар садржава, подкреплбе и приумножава и хранитњт. Јан. 5. 17. и то се зове проммслљ божтии об. «

А на 38. стр. после 16. вопроса на крају: Зри (А.) назад.

У овом је катихизису — примерку — Рајић својеручно на много места — на крају отвјета — стављао позивања на св. писмо, и на основу тих и доцнијих бележака написао је попуњено издање свога катихизиса, с наводом: »—. винђже прибавлентемљ сеиценнихњљ пи-

санји дополнент и изасненљ 1796. Ф самаге сочинители« 1797. #8 128. (Види »Архимандрит Јован Рајић« од нас, Карловци 1902. 101—103.) Ну, овај овако исправљени катихизис није штампан био, него је 1797. у Будиму прештампан Рајићев катихизис мали онако исто, као што је штампан био 1776. и то само на словенском језику. 8" 64.

У наслову се вели: »— и нинЂ пакљ ст соизволентемљ Арх. и Митр. карл. Стефана %Ф Стратимировичв напечатано.«

Превод Рајићева мала катихизиса на немачки обавио је познати Атанасије Димитријевић Секереши — прво православни свештеник, а за тим унијатски — , а на романски арадски владика Пахомије Кнежевић.

Секереш је био цензор с годишњом платом од 1000 фор.

На жељу — примедбу — ц. к. банатског Наместништва, да би потребно било, да се синодални — Рајићев — катихизис преведе на српски језик, наложио је патријарх Јосиф Рајачић тадашњем архимандриту крушедолском Никанору Грујићу да га преведе, што је овај и

учинио. Ну исти превод није штампан. (Види 1. с. 76.—79.) · Синодални је — Рајићев — катихизис после 1776. више пути

прештампаван и то само на словено-српском и романском језику —, на сваком језику посебно, а 1824. и на сва три поменута језика Заједно.

Ми смо у поменутом делу „Архимандрит »Јован Рајић« на 68. рекли о»да је Рајићев катихизис штампан први пут 1776., а за тим 1824. на словено- српском, романском и немачком језику, што не стоји, пошто се из напред реченог види, да је он одмах — први пут — 1776. био штампан на сва три језика заједно.

Ну, осим тога што је Рајићев катихизис штампан био на поменута три језика још 1776., штампан је он и преведен био и на грчки и мађарски језик.