Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 69
Regiment soll in 16. Puselier und 9 Grenadier Comp. eingetheilt. jede von den erstern aus 240, von den letzteren aus 190 dienstleistenden K6pfen bestehen. Gavallerte Rgmt 501 127 Gomp. haben, jede von 80 reitende Kopfen, und dies Rgmi, soll nicht beisammen bleiben, sonde bey allen drey Regimenten zu PFuss eingetheilt werden sollen.
ЕС о
Заузимање Митрополита Вићентија Јовановића за ослобођење капетана Пере Сегединца.
И ако је професор Милутин Јакшић у књизи „О Викентију Јоваповићу“ Н. Сад 1900. на 128. стр. оборио писање Витковића о тобожњем издајству Вићентијеву Пере Сегединца; нека послужи и овај чланчић за потврду Јакшићеве тврдње.
После писања покојног Гавре Витковића у „Гласнику српског ученог друштва“ књ. 39. и у »Летопису Матице Српске« књ. 113., код нас је овладало мишљење, да је митрополит Вићентије доста крив, што је капетан Пера Сегединац погубљен у Будиму 24. Марта 1736., и да је Пера допао затвора издајством Вићентијевим.
У Патријарашкој се библијотеци налази ексхибитни протокол народног агента Матулаја од |. Септембра 1735. — 3. Августа 1736.
У њему има спомена и о капетану Пери Сегединцу и заузимању митрополита Вићентија да се ослободи.
Ми ћемо дотична места о тој ствари да наведемо, да и она као што рекосмо послуже, да митрополит Вићенгије није нимало крив погубљењу Перину.
Под 21. Сентембромљ 1735.
»Била конференцја код Синцендорфа за Ребелантов5 и несб се нашли изБ народа нашега у числе Ребелантњ5 ни единБ, окромБ самљ Пера из (са) сином5, али синБ се хоће пардонират5, понеже био У битки керецкои, али старце хоће да главе Фсекб.«
(Ово се односи на буну Пере Сегединца, у којој од Србаља по овоме није нико други учествовао осим Пере и његова сина).
Октобра 22. 1735.
»Предала се иншцанцја на цесара и на хофкригсрат за цели народ и за два Арадска капетана (обркапитана Ђурку и капитана Штрбу) коисе вв важли у БедимљБ, за кое се народ5 голЂмо сме гтилљ, зачто конечно мислилБ, ово направили Мажари (Ф зависти, да Раце покварв и зато молили цесара да нима допести депетирте послати, и Фчиститиса и казати да ни истина что Мажари хе лпотБ на Раце, ов8 интцанцито предал5 ХамилтонБ Цесар и на то Оговорио, да ФнБ неказал5 что са WHH доведетБ на смрт, но понеже Перо казивалБ да ови два капетана знаде что чинили квреци, али да цесар нема сомнение за верност народа, но да може знати како било, что било.«
Октобра 26. 1735.
»Предалв са мемориалБ Ф митрополита на принципа Еућент за трехв официри национални у Бедиме и за Пери(у) да се ослободи и