Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

_Дрхив : за историју српске православне карловачке митрополије 123

у великој Ремети, кад је сахрањен у њој, а умро у Карловцима 27. априла 1709.

Поставши Исаија Ђаковић 7. Јануара 1708. Архиепископом-митрополитом, како је и као епископ јенопољски седео у Гргетегу, ког му је на уживање дао цар Леополд још 21. августа 1691. заједно са се-

лом Нерадином и запуштеним селом — пустаром Банковцима па и као Дрхиепископу Митрополиту оставио — jure perpetuo ot jure vocabiliter ког су и потоњи Архиепископи-Митрополити мање више -— ад регвопаш

— сви уживали све до 1778., када је од њих одузет и у место њега одређено годишње из државне благајне 10.000 кр.; морао је бар неко време и као митрополит седети у Гргетегу.

А да је Исаија морао имати своју резиденцију у Гргетегу, и ако је сабор одржани 7. Јан. 1708. у Крушедолу именовао »царск о све180 и светценне Фбител менастир Kpšmenvwm, еже бити каведра митрополитскаа“, и у ком су се прва три сабора одржала, види се из тога, што су у Гргетегу предане митрополиту Исаији драгоцености заостале после смрти патријарха Дрсенија. (»Беседа« 1869. (10.) 28.)

Доцније је морао Исаија пренети своју резиденцију у Карловце, јер је у њима одржан Синод 15. Маја 1708., на ком је закључено да осечко поље по смрти епископа пакрачког Софронија Подгоричанина има поново припасти митрополији (Глас истине за 1884. стр. 47.)

У књизи — протоколи — MHrebisehofliche Confirations Diplomata“, miro се налази у патријарашкој библијотеци, и у коју су увађани патри: јарси и митрополити од Арсенија Црнојевића до митрополита Јована Ђорђевића и конфирмације њихове (види наш чланак „Прилози за историју Архиепископа и Епископа у митрополији карловачкој“ | „Летопис“ књ. 198.), не спомиње се ни код Исаије, ни код осталих митрополита где им је била резиденција.

У истој се протоколи вели: „Јсаја Дтаковичљр избранљ и поставленљ архјешскопљ и митрополтЂ Сербскии при комисарб цесарском и хофкригсрате Г. Ф Кварјента и Раала в» Карловађ — не него у Крушедолу — конфирмиратљт цесаремљ осфомљ чрезЂ канцеларио хофкригсратске 24. Маја 1708. Претставилса вљ ВјеннЂ 21. — не но 20. — Ела 1708. принешент вт манастирЂ Крвшедолђ“.

У истом протоколу после Исаије наведено је: „Стефанљ Пећанинљ митрополитњ сремскји и Христифорт Ешскопљ Бачкји по Митрополтв администратирали Архтепископио“

После је — туђом руком — превучено од „Пећанин митрополитЂ — —« и написано: (Стефан) Метохјацљ Бачки Ешскопљ U 8. Avršста 1708. до 27. Априла 1709. преставилсн в' Карловцђ 27. Априла 1709. и погребент в' манастире Ремети при храмђ св. великом ченика Димитрја“.

„Стефан по Јсаји пред Софронјемљ администриралљ, а, Христифор по Софранш (Ф 18. марта 1711. администриралљ до 17158.

По избору Исаије за митрополита, Метохијац буде постављен за бачког епископа и као такав администрирао је архидијецезу — митрополију по смрти Исаијевој, а као такав и умро је у Карловцима, што је такође доказ, да је архиепископско-митрополитска резиденција била у Карловцима.

У протоколи »Вјвећоеће Confirmations Diplomata“ — o којој такође