Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

124 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

има говора у поменутом 198. „Летопису« — код навађања „Епископи Зринополскти, Лики и Грбави« на првом се месту наводи: »СтефанЂ Метохтацљ, которјти како ДАДрхешскопљ (2!) преставилса Bb Mbcewnb АприлђЂ. 1708., а по немљ — .«

Да је Метихијац умро као епископ бачки, а администратор архиепископије митрополије и то 1709. а me 1708. навелисмо горе.

У истој се протоколи наводи Метохијац и као први епископ Карлштадски : »Стефанљ Метохјацњ Епископљ Карлшадски и ЗринополcKiH обшценародного Привилегио конфирмиратб«.

А у њој се наводи и као епископ бачки, сегедински и јегарски: »Стефанљ Метохјацњ Ешскопљ Бачки на презентацио митропошта Тсаји Даковича конфирмиратљ Цесаремт |Фосифомљ чрезЂђ канцеларио хвнгарске 20. Јниа 1708“.

Други је митрополит по патријарху Црнојевићу био Софроније Подгоричанин епископ пакрачко-славонијскиј.

Софронија је изабрао народни сабор одржан 23. Априла 4. Маја 1710. у. Крушедолу, уз потврду синодску.

У истој се протоколи вели: »Софронзи Подгоричанинљ Ешскопљ славонискти, избрант (са стране туђом руком написано: 4. Мау 1110. Кгозедошт) и поставленљ Арх. и Митр. чрезњ комесара у хофскригсрата Ф квар нта (црвеном оловком превучено па написано горе: бепеral de Мећет); конфирмиратњ цесаремБ Госифомљ чрезљ канцеларпо хофскригсратске 26. Маја 1710. а чрезђ хеангарскуо 1. Дуге ста тогожЂ 1710. Преставилса вљ Карловце 7. Јанаара 1711. года“ а другом руком дописано: »е 6-тимЂ часа по полбдне, и погребен в' Карловцћ в' церкви пренесени. мошцен св. Николан при врати деснима страни среднинч церкве, поставленђ на Архтереиство Патрјархомљ хажи Черноевичемљ лбта 1705. већхљ же лђтљ житн вго бист 43.“

Из овог се види, да је стара саборна црква карловачка била посвећена преносу моћију св. Николе — 9. маја.

Од смрти Софронијеве, који је умро у Карловцима, што је такође доказ, да је и он имао своју резиденцију у Карловцима, администрирао је од 7. (18.) марта архиепископију-митрополију Христофор Димитријевић епископ бачки.

Трећи је митроподит по Црнојевићу био Вићентије Поповић епископ будимски.

И Вићентија је изабрао народни сабор одржан 23. Априла — 4. Маја 1713. у Крушедолу, уз потврду синодску.

За истог се рекло у поменутој протоколи: »4. Викентји ПоповичБ Етлскопљ Бедимски избран и поставленњ Арх. и Митрополит вљ Карловић — црвеном оловком надписано Кгиззедо! -— чрезвњ цесарскаге комисара Џетроварадинскаге Генерала Нема (испод тога другом руком написано: ргаезедјае Зиђ агјега о рег ћипсе Gomissario Sup. Ује. Ргаејесјо зобшег (6. Маја — т. ј. по римском а по нашем 25. априла — 1713., по силђ декрета ради сабора и издан!ч издатаго 21. Танзарта ввшепоманетога года. КонфирмиратЂ цесаремљ Кароломљ чрезт хофскригсратске канцеларпо 2. Дуге та а чрезњ хенгарске 8. Октомврја тогоже года. Престависи вљ Карловцђћ (24. поправљено 23.) Октомврја — управо 8. (19.) — 1725. Погребенљт в' монаствгрђ КрвшедолЂ у Срем , — дру-