Архив за историју Српске православне карловачке митрополије, 10. 12. 1911., стр. 6
134 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
Како су се калуђери сланачки жалили истом митрополиту, да им калуђери кувеждински при њихову одласку из манастира нису дали све њихове ствари; то се игуман кувеждински Нектарије с братијом извињавао и бранио, да су они све њихове ствари при њихову изласку предали.
Њихово правдање наводимо под ЏП.
l;
Прђесвиценнеићшеме и словћснећшем архипастире Словено CpbOскаго народа wOp'hbratomaroce mu властио cBhrmocTu mecapckie нашћмеже IHpeMHJOCTHBOMS (nš g WMHJOBaTeJIHO CaBbTHHKSSKE CB'BITJOCIH u'bcapскје господине господине Викентио Muarponunirš npanocraBHU>*e JLOrMaTE вЂсточн!је церкви учитело и наставнике словћсних џФвацљ Тсраила.
M. IH.
(А на печату је натпис: + сљт печатљ монастира нове винче храмљб ваведение бце (богородице)“
Ми свђшценно жители свћтме и свјиценнје Фбитћли сланачкје храма частнаго вахода ва церковв прђевћтје владичице нашеи богородици, смЂренни IršMeHb lepoMoHaxb Oeonop збратјеко pšne на првси спрбђтавши вљкшћЂже и колЂномБ прегибенними кланлемсе лицћмљ до лица земли вашеме архипастмрстве свбтне ревце и сапоги целземо умне прикасатошце велико кбпно, а потом вшеме архипастирстве мимо грЂдвтцаго лЂта свбтомљ монастњмре скр'би и коначнаго низринбтја немошцно намБ хартејо и чрвнило кстБ изјавити. Но како есте сами слишател били и пастиро началстввви болше вљ уме прђбиваетБ, нежђли намБ страдавшимБ, тог ради шилемо нашего брата теромонаха деофана †мЂсто насв сви поклонитисе вљшем архипастирстве и милости просимо 4 вашего блаженства да бисте га навћстили народе и свћтителское ви писмо подаровали да попроси свћтоме монастир за поможенје что би кои подаровао, а помоши ни (Фкеде неимамо на садашне прискорбно врђме токмо надежде на господа бога паки на ваше архипастирство, богв мира вашћме блаженства да подарбетљ, здравствте и долго данствје ва радоств намљ грђшнимљ чЂдомБ вашимљ на многа лбта.
Мбсеца Априла н. (8.) :
лђто господна жут (1718.). Смђрени IršMeH
деФдорљ ст братјето. П.
Иже вишнјаго провведентемБ и самотренјем избранном , теже бити слежитело трисианнаго божества ватединстве и апостолскаго престола наместијке, пастирвже и учителко словеснаго стада христови ФвацБ, второме ва прембдрости Солом 5, и тачном BO целома дрии ИФсифе Прђиосвђценном Фтцемљ Фц8 и господине господине KVpig курјв Вићентџо божиејо милостио православном архившскопе и митрополита Словено србскога народа, намже смернимљр јего чедомљ милостивоме WTTIŠ и IHOMBJIOBATCIIJO MHOTOJIĆTHE Ф господи радоватисе вашем“ свбћтителствУ,
Ми смирђћнно жители монастира Кевеждина смеренн1 иг8мен Нектарје Теромонах с братиами Ww Хр!сте молецесе васе силном господв
+ Из овог се види, да Сланци у то време 1718. нису имали свога манастирског печата,