Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

| | |

Bp. 9. к У Карловцима ai. јан. (13. фебр.) 1912. Год IL

за историју српске православне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

ластите Лимшитрије Жтутшвалљату.

О СРЕМСКОМ МИТРОПОЛИТУ СТЕФАНУ. Од + Иларијона Руварца.

Пред Божић 1866. написао је Иларијон следеће писмо тадашњем

владици пакрачком Никанору Грујићу: "Ваше високопреосвештенство Милостиви Господине !

При поласку вашем из Карловаца изволилисте милостиво наложити MH, да њеком срјемском Митрополиту Стефану у траг ући потрудим се. Резултат тога труда усуђујем се В. В. у прилогу ·/. саопштити, а уједно и Нову годину В. В. честитати и за сва добра која ми до данас укавасте, најтоплију синовљу благодарност одавајући молити најсмерније В. В., да би и одселе били духовном чеду вашем милостив отац, заштитник и покровитељ.

Цјелујући свету Десницу у најдубљем страхопоштовању изумирем

Вашег Високопреосвештенства

најпокорнији духовни син

Иларион Руварац с. р.

Архиђакон.1) Поменути прилог Иларијонов гласи:

О сријемсном митрополиту Стењану.

1. У синђелији, коју је Патријарх Арсеније Черноевић скендеријском (црногорском) владици Данијлу године 1700. издао, каже се: „Бивши вљ томЂ сљборе (у катцелу Сечу10) прввће вљееосвишценома Митрополиту курЂ (Савватио захлмском и Митропол ту курњљ Стефану Србмском — —“ („Седмица“ од 1856. бр. 28,2)

2. На „Месечнику“ једном манастира Ковиља записано је: „ва лето ва неже умретљ цћсарљ римски Леополдђ перви — при вели-

') Иларијона је закалуђерио тадашњи архимандрит крушедолски Никанор Грујић потоњи пакрачки владика, с тога га и назива, својим „духовним оцем“, Како је Иларијон поштовао свога „духовног оца“, показује и ово његово писмо, а и

_ друга његова писма писана му.

Како нигде није тачно наведен живот Иларијонов у калуђерству, то ћемо га овде навести по једној његовој забелешци, =: .

Рођен 1. Септ. 1830. у Митровици; 1, Јан. 1860. закалуђерио се у Крушедолу, 4. Марта 1861. рукоположен је за јерођакона, на Духове и. г. произведен за протођакона, на Пре ображење 1864. ва архиђакона, 15. Авг. 1867. рукоположен за синђела, 14. Јан. 1868: произ= веден за протосинђела, а 27. Окт. 1874. за архимандрита гргетешког.

. 2) Ову је синђелију из „Седмице“ прештампао Гаврило Витковић у „Гласнику српског ученог друштва“ 2. оделења |]. збирци, Београд 1873 стр. 5.– 8. Уред.