Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

48 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Von der Kon. Kays. auch zu Hungarn und Bčheim Konigl. Mays. Erzherzogin zu Osterfeich unserer аПегрпафозјеп Егацеп мереп der Orientallisthen Kirchen Graeci Ritus BischoHen zu Carlstatt Herrn Paul Nenadovich in Gnaden zuzustellen.

М. п. Мага Тћегезја.

Шта су народни сабори и митрополити чинили и предузимали, да се остави епископату односно народу право погтављања админиетратора, навели смо напред.

А шта су овамо од 1870. до данас чинили у погледу постављања администратора наши сабори, а шта је чинила круна; навели смо у поменутом нашем чланку у 31. бр. „Српског сиона“ за 1907.

Од тога је доба учињено у том погледу ово:

Саборски одбор услед именовања Његове Светости Лукијана за“ Администратора Митрополије, закључио је узевши на знање високи отпуст у погледу тог именовања: „констатовао да именовању администратора карловачке митрополије и патријаршије после саборског устројства (58 12. 21. и 22.) не би било места.“

Св. Архијерејски је Синод у свом „Устројству“ од 25. Маја (6. Јунија) 1911., у У. чл. рекао: „Кад се упразни престо архиепископа-митрополита, објављује то државној власти и епархијским епископима и замењује архиепископа митрополита у смислу овог устројства најстарији по посвећењу епархијски епископ“, а у чл. XXV. n) Архиепископ-митрополит „— — — поставља митрополитског мандатара на упражњену епархију.“

У превишњој пак потврди истог „Устројства“ 26. Октобра (8. Новембра) 1911., рекло се: „— — — Када на предлог Својега угарскога министра председника ову уредбу — „Устројство“ одобравамо и потврђујемо, и за будуће изречно придржавамо већ у ХХ. тачци Деклараторијума Илирикума од 1779. г. придржано своје право, Које се односи на наименовање администратора Карловачке православне српске архиепископије Као и појединих епископија, с тим, да ће у оној прилици, ако бисмо Желелљи, да вршимо ово своје право она права, Која су овом уредбом ујемчена по посвећењу најстаријем епископу, за случај упражњености архиепискоиске Катедре вршити администратор, којега Ми најмилостивије будемо наименовали“.

И тако је после 143 године једва једном решено и питање: ко има право постављати администратора по смрти митрополитовој, односно смрти епископа.

Држимо, да је овим нашим чланком решено и то исторично питање, и да о њему више не треба ни говорити.

У њему можда ће се моћи понешто исправити и допунити, што нама, односно, што у опште до сада није било познато; ал много не ће моћи.

Да је било код наших народно-црквених сабора овамо од 1869. више увиђавности и познавања наше историје; то је питање могло још 1870. бити решено — а оно се није могло ни решити друкчије него што је решено 1911. године, нити ће се икада моћи и хтети друкчије решити.

—>