Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 49

НИСМО САМО ДАНАС ТАКВИ!

Како смо ми Срби примили православну веру од Грка, а Хако су Грци сматрали своје свештенике, паметује се и данас у оним местима где је било Грка, као у Горњем Карловцу, Сењу, Земуну, по горњој Угарској где их и данас помађарених има, а понајбољи пример о томе даје Трст, где и данашњи Срби по примеру изумрлих Грка не допуштају своме свештенику да их сме у цркви поучавати — „придике“ држати.

Они држе и плаћају свештеника да им само опслужује равна богослужења и друге верске обичаје и потребе, а иначе му не дају никаква права ни у цркви ни у општини.

Попут таког грчког поступања са свештеницима, пређашњих времена и многе наше српске црквене општине градске не признаваше и не допушташе својим свештеницима никаквог права ни у цркви ни у општини, ал тако обично и имадоше понајлошије свештенике. Могло би се навести силесију примера, како и поједини особито имућнији општинари — а особито благочастиви граждани по варошима — дизаше дрвље и камење на свештеника, ако им се ма у чему замерио.

И у том случају пре свега не пусташе их у кућу да им свети водицу, и не причешћиваше се код њега, ако већ не могаху спречити да им друге црквене Функције не обављају.

Ово се на жалост данас и у сеоским општинама још у већој мери догађа, те многи и због најмање заваде или мржње на свештеника, напушта своју веру и одлази у назарене,

А особито због несретних политичких трвења и странака по општинама, многи и многи Србин не ће да прима свога свештеника у кућу ако није од његове странке, или није гласао за кан“ дидата његове странке, чиме повода даје и својој деци да омрзну уз свештеника и на цркву, те не треба се чудити што су нам цркве празне. r. Који не знају прошлост нашег народа, а особито у местима где је било Грка и Цинцара, на које се и многи Срби угледаше, и каква су права исти себи присвајала и чуда чинили у цркви и са свештеницима; ти мисле, да тог чуда што се данас по негде код нас догађа, пређе никад није било.

А било је и то још већег, и то баш тамо и код оних, који су дуго и дуго у првој половини ХУШ. века водили главну реч на народним саборима, а наиме у Будимаца.

Ко зна и ко се бавио прошлошћу нашег народа, знаће, да су Будимци у речено време били најжешћи „народњаци«, и истицали се као највећи браниоци народних права, а особито на црквеном пољу.

Није место да овде и овом приликом оцењујемо тај њихов рад, доста је да напоменемо само ту чињеницу — њихову лаковерност —, да су они жесток рат водили против јерархије, што им не хтеде испунити жељу да им се постави за владику „проповедник слова

„Архив“ бр. 3. и 4. за 1912. : 2