Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

50 Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије

Божјег и први конзисторијални председник (!)“ Симеон Христијан, те кад им се та жеља не испуни, а они га по смрти његовој (%“+ 3/1. 1765.) сахранише у својој цркви и подигоше му спомен-плочу у цркви, која и данас стоји.

А тај народни љубимац Симеон Христијан — који је бануо у Србе онако из небуха, и који је чуда у нашој цркви починио, завадивши јерархију с народом — не беше ништа друго, него Швеђанин — а издаваше се за Руса — и римокатолички калуђер-фратер неког реда. (О овом светском протуви ми смо говорили у „Српском сиону“ за 1904. у бр. 19. и сад чекамо на својеручно писмо његово, што га је нашла гђца др. Марија Ђурићева, у ком. је Симеон признао ко је и шта је и какве је заслуге стекао по римокатоличку веру).

За доказ речене наше тврдње о Будимцима, навешћемо следеће занимљиво решење Духовне Конзисторије — св. Архијерејског Синода (којега смо копију добили од покојног Гаврила Витковића), из ког се види, шта су све благочастиви Будимци чинили са својим свештеницима. |

Исто гласи: „Ва бедимскои долнои вароши Нашего восточнаго исповћдан:и обрђтакицимсе · жителемљ вебу вам на предложен тажби, елико на свишценнике, толико на господина вашего Архзереа (Василија Димитријевића), что аки би онт недовлђсотворилљ вамЂ, и сатисфакц!и недалљ, в' коемљ Мн позивајошцеса на писана ваша, Брате нашемљ Архјерејо и св. ТаинЂ сослежителтзо нефложно во ФБт5 представихомњЂ, ашце такова сја свтв, и мЂжЖде тимЂ WTAUACKH вас совбтовахомљ да престанете Ф крамоли и не припђтстввете дЂло званја сваценническаго Фправлати: Г. же вашљ Архјереи више реченнни аше не бивамљ по препорвшЂ наше, что бн правдЂ слЂдовало и вина се код обрђла на сватценники по седе канонском сотворилђ, мвоже сами ФбБшахомсе по инквизицји слЂденошцеи коме ждо по JvBJIŠ yuaMHHTH, Ba G)Ke yHOBaXOMP Na C' TBM JIOBOJIHH OŠJLeTe, јакоже бо и должноств ваша бише послешати. -

; Bu же биров и таначљ не вЂми, ашце и прочи сетБ †Том, не токмо хотЂсте церко†свитио својо послешати, но еше и бранЂ против ви и свиценниковљт Гаврила и Константина ваздвигнети готови бисте, за, .кое доволно ветв нам дивитиса, и таковомб вашемб усекденио, да реченне сеиценнике подљ Флеченте покесистесе дати, воде во домћхЂ нешсвицати, а нафоре 4 нихљ непрјимати, и Ф рекЂ их не мироносатиса, во навечершиже Богодвленја Агјазме по домђхЂ неносити, дари церковнји ва церковт свитео памети ради усопшихт по обичан хргстанскоме приносити лкодемљ возбранисте, клочЂ – церковниш Ф свишценниковљ Флсте и входа возбранисте,“) приходи свашенническа удержасте, таине сватих исповђди свишценнике Гаврјиле власт» имбцеме о Архјерек исповђдати лоди к' неме приходити возбранисте. Напослђдокже ва времи молебствованја дождевнаго по указе Архјереа вашего за Фбјцео ползе изглашено в' церкви Литпо 'и молбане Фправлати, звона, бараке задржасте.

'%) Tako cy пре више година и „благочастиви“ Срби у Моровићу учинили и то стога, што је парох био противан, да се једном веселнику исплати дуг из касе црквене.