Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

40 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Како не имадосмо позитивних доказа за поменуту нашу сумњу, не хтедосмо о њојзи ништа ни спомињати, да нас — као што се код нас радо чини — не обеде, како и ми — као и Иларијон обарамо само народне идеале, и народне прваке и из ХУШ. века само оцрњујемо.

Ну, сад пошто смо дошли до позитивних доказа за поменуту нашу сумњу, а наиме: да митрополит Мојсије није могао 26. Јулија — у очи своје смрти — потписати поменуту своју опоруку и у њојзи поставити владику Николу Димитријевића за администратора; тврдимо: да се наша поменута сумња обистинила и да бар онај став у поменутој Мојсијевој опоруци у погледу постављања Димитријевића за администратора није истинит, те по томе, да су потписани поменути сведоци на Мојсијевој опоруци — онаквој, каква је објављена — неистину тврдили, и тиме завели и остале народне прваке искупљене 1. Авг. у Београду, чиме је проузрокован само онај наступели по сахрани Мојсијевој немир и раздор између администратора Димитријевића и осталих владика.

У поменуту „Споменику“ ми смо на 133. стр. рекли: „Митрополит Мојсије, бавећи се 1727. у Бечу, морао се осећати или слабим, или се бојао да га не отрују, као што је морао постојати у његово време у народу глас, и као што се рекло у „Општем пећском листу“, да је патријар Арсеније Ш. отрован био у Бечу: „— — — СегФ ради отровленљ биств на обЂде оу Генерал вјенскаго — — —«% („Гласник“ ХХХУ. стр. 75.), те је написао у Бечу 1727. свој тестаменат. Исти се данас не налази у карловачкој архиви. О њему им само спомена у ексхибиту исте архиве.“ |

Није дакле искључена могућност да се у овај Мојсијев теста-

менат — опоруку — уметнуло оно о постављању Димитријевића за администратора. . Да је поменута тврдња Мојсијева у — обелодањеној — његовој

опоруци од 26. Јулија 1726. о постављању Димитријевића за администратора фалзификат, ево доказа.

У патријарашкој се библијотеци налази рукописна књижица под бр. 150., с натписом на корицама: „аа Асја 1730.

Corespondentiae post mortem AEepi Mojsis Petrovics d. 27. Julii 1730. Belgrado interventam sede vacante usque ad congressum ducte sub Administratore Episcopo Temesvariensi Nicol. Dimitrievics,“ y Kojoj се на стр. 130/1. налази „Копал Ф писма послатаго из Беча Ф Г. Секретара јамбрековича, что вм АДрхтереи писали вс из Карловаца Ракоо Оеофана Едарха септ. 20. 1730.

Прошле почте већ бивиии почте совершили и послали, ово ваше писмо примивши нисмо могли Фписати, и Ф вашеге Господства нам восписати поради обшценароднихт послевт, да већљ партикаларно всте оставили и всенародно и с народними депзтирти начали по-. словати, како провказкотт ЈТнстрекије и пленипотенцје всенародне нашимт тамо всенароднимт депетиртеом предате, и већЂ садт малосмо се обвеселили и осталим огласили дасте се ваше Господство обратили поред обшценароднихЂ правицљ стојати, и ст нашими депетирти кепнФ всенародно дЂло по захтевано народном посло-