Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 15

скорјејше благоволите писати ми, что о неј промотрити намјераете, ибо истино сродница јего покојнаго јест, сие освидјетелствовано јест первоју почтеју. Прочее пребивају РВ АЕ Смирени слуга ; | Висарион Павлович.

В Петро-Варадиње 8. Јан. 17438.

Р. 5. цјелују св. десницу В. П. аз недостојни протопопа А. Јоанович.

Одговор владике славонског на писмо Висаријоново.

„Преосвјашчењејшиј и словесњејшиј Г.Г. мње во св. Дусје брате прељубезњејшиј.

Два писанија примих [Г. темишварскаго и Г. Арадскаго пред неколикими дневи чрез калоера њекоего св. Анца к нам двема отпушченија и с копиама мемориалскима. Јединого иже предан јест в двор Јеја кр. вел. кои мнитмисја не бити противен. Тако и други јеже них братства потрудилисја сложити (кое не двоим да и в. 6. сушчим начином написали, како и нам) и велми за благое судихом и вејакаго порока непричастен обрјетохом и пред богом и человјеки праведниј и чистиј, коего како ми, тако и г. хорватски преписавше от слова до слова и подписавшесја в соединение отслахом горе ко Агенту. А подобна сему при себи оставихом. Ашче би кто инако судил нас горе предлагати счим можем истину показати.

О копии же г. бачкаго что них братство нам послали истим начином и нам писал јест, от коего копију и ми братиам послахом да трубитсја о нас Епископов против депутиртов, кои нам незнатни, тако и них депутација нејавлена. А под именом обшченародним гласетсја т. ј. г. Ненадовић епископ карловачки кои собственоју вла стију г. патриарха поставлени против уставом отеческих и Архидиакона (Јована Ђорђевића) и Крижара лутерана и да ми привели народ в несогласие, која протистација против речених депутиртов не за раздор или за тшчету какову народну и обшчеству нити припјатствија милостивнаго конфирмовенија привилегија јест: но против того да би каково прошение у Јеја кр. вел. небило, јеже би вредити а не ползовати обшчеству могло: и то би преуказалсја в народје да је сушче дјело наше аки началњејшиј членов бил и вјашчшиј мјатеж востал би в народје. Нам должност како и пишут них братства о нас и диецезанов наших с коленопреклонением молитисја јакоже в мемориаље видитсја о милостивном конфирмовании привилегии обшчих. А они јакоже без вједомости и согласија на началних удов отишли. Зато ако что буду вам упорно јављалисја, да тако сами исправљајут.

За г. президента (несретног Симеона Христиана) пишет ми г. Хорватски: да је пришел из Виени и намјерил јест поћи доле у шанац (Н. Сад), но у том дјеле нашем мислим више разоренија нежели созиданија било би и бог зна кад би и чим бисја окончало, понеже слазнулисусја они горје шним, с тим би унишал и бл. Гг. Патриарх и више би пакостио нежели за помошч био. Да је бог дао да Хорватски овако ние поражен бољезнију, они би таки готови били, како нам и сам пишет, но что да сотворимо, напишет ми сија них братство г. арадски, знатан јест всјем височајшим инстанцијам и