Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 93

Спесћеп, 50 Ђегена енписе МУ!ззепзсћаћ ћађеп, уепа55ј, ипа хит Отегпсћ! дез сететеп Мојкез Капп еп хот Маша Кгизјећ ћегаи5оеређепез Кетез ВисМејп Фепеп, бееде ађег тп даз Шупзеће ећџап пбегзе мегдеп. [1 50 Тапсе абег ттећ! мопашнсе Зогсе Шг деп Оп(егпсћ! Фезег Геше т Спизетћиште сеареп, зопдегл шп есепФфћеЏе маз Шехп поШо 19, егзсћууегеј магд, Капп тећ! моћ аПе нрпсе зесћ сеђепде Миће хоп седетИсћег МпКипо зе, даз 156 епе уаћге ипа тшеће тагепанзсће Векећгипо пасћ зјећ дећеп. М/аз 5јећ пи Гапде об дег Еппз Зтејегтатк, ипа Каптеп егсебеп, 15: дауоп ете Џђегхеисепде Ргође. Потсе Шплмоћпег ћађеп Кете РпуПереп уог зјећ, тап 186 зје шп Гапде 21 седшдеп теће зећијфео, ипа дазјре Кенотопз шта за зећг зетуасћ. Ојејсћмоћ! ћаф тап ада ти дег Спаде бобез тшејз! запћег Мише] 1п дгејеп Јаћгеп ме ејп тећгегев ајв уопип јп 2мејеп Јаћгћипделеп сепсћје; 50 пиг а150 деп Ртпоег2610 21 ређеп зсћеш, је зјећ аџсћ апдегзуо, ит Итојаићре мледег аш! деп гестеп Мес хи бипсеп, 2и ђепећтеп зе].

Млеп, деп 20. Јит 1755.%)

ж ж = На ово је поново дан налог Колеру и Барташтајну, да се кратко и јасно изјасне, у чему се не слажу и зашто се не слажу 2

Та њихова мњења су поново у конференцији претресана и на предлог и савет грофа Кауница и Уфелда 14. (25.) Априла 1758. изиђе превишња резолуција: „Р]асећ ипа 156 зјећ еп Иг аПета! пасћ депеп Кезшинопеп џоп 1734. 1735. и. 1743. ти ћаћеп, Фе (1ећ) Мети, посћтајв 2:г аПзешсеп ЕеИзсћпиг дег Капдеу зомоћ а1ј5 дег Першаноп хогзсћгејбе“.

Од то доба па све до 1770. радило се на јединственој уредби за Србе, те напослетку се донео први регуламенат 1771., други 1777. а за тим 1779. декларатирија, чије је наређење све до 1869. односно 1875. а некоја наређења и данас још важе.

А важе с тога, што наши народно-црквени сабори од 1865. не беху спремни за донашање уредаба, те за много што-шта по неколико пута доносише уредбе, а за главно не донесоше.

по ЛЕ ЋЕ

#) На полеђици овог важног акта, написано је непознатом руком : „У овоме президента негдашнћ наше Депутацие у Бечу Предложенију, тако важне стихис постоло, да би сваком Србину, а особито оном (коћ на Конгрес иде), преко нуждно било с вмма се упознати. Тек би онда судити могао, какву су нам грдну штету Мађари учинили, и ели оно што у книжици „Глас Србљљина Аустриског у години 1862. назначено стом, на чистон истини зидано 2“

Исти је — непознати писац — са стране самог рукописа стављао своје примедбе.

Поменуто дело, на које се позвао т. ј. „Глас Србтна Аустрског у годјн! 1862,“, што је изишло те исте 1862. у Н. Саду 8'% 44, на ком истина нема потписа пишчева, ал се позитивно вна, написао је познати у то време бивши капетан Јован Београдац, који је бавећи се неизведљивим проблемима, допао бедне сиротиње.

Карактерично је, да је писац свугди место И, писао 7,

У истој је књижици писац пледирао за самосталну круновину српску војводину.