Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 69

них до њеколико днеј походит, от милитарских же надјејемсја из Армим пријдут.

И ашче не бихом јего нарјадили кто би другиј нарјажден бил от Братии Архиереев, никого било кромје мене и јего, от нихже от весјех нас вопрошен Г. Патриарх, сказал: јако по њеколико крат по них писал ради сего дјела, и ниједин пришел, и тако показал сим отговором пред весјсми чиста себе и невина.

Правда, мене нудиша, но ја њесм могл примитисја дјела сего, понеже мње доволно депутиртовати било, от јегоже трошка и зазрен јесм доволно.

Косњетиже с депутациеју не било прилично, ибо јегда би ми нињешње златное и неоцјењеное пропустили времја, когда би другое такое времја дождали, а и Господие оберкапитани и капитани из Армии писаша, да что скорјее депутирти отправјатсја, дондеже они јешче во Армии сут. И тако толикиј облак вин и причин имушче, отправихом их непропушчајушче времени полезнаго. Болше же ничтоже предахом им дјелати, развје народнија привилегии конфирмовати. Конфирмование же их неточију Народу, но и нам Епископом пољезно јест. Тјемже чрез сиге писание не наказателње ни властелскиј, не аки би њекују укоризну в. Б. наносил; но чест Архијерејскују Братии моих зашчишчаја, јако друг и вчиње једином сушчиј. Ашче совјет мој угоден в. Б. будет, совјетују: пријмите мој совјет друга вашего и брата и ашче вједасте себе в том дјеље, јако негодуја на коего от депутиртов из древле, или мња, јако противное вам что в депутации сотворитосја, спустилистесја или сами или с другим от Братии Архиереев протестацију учинити, благоволите ремедиум прилични обрјести и сију протестацију упразднити, и в согласие себе Г. Патриарху и Народу довести ашче не за страну, лиц депутирских, то за важност ползи обшченароднија и за чест избравших и учредивших их на сие да непшчевание народа о том на Архиерее сушчее загладитисја и тако мир и согласие јегда будет в Нас, веја Благаја и добраја имут в нас бити. Иначе же вјесте добрје в. Б. јегда собор бивает, како народ и за малују вешч поносит Нам Архиереом, кољ паче, за тољ важнују вешч наносити имат в будушчем соборје, от негоже поношенија немалаја срамота нам Архиереом будет. А и сам Г. Патриарх видја таковое наше к' јего Блаженству несогласие и неповинование, в великом стужении јест, и говорит: Јако всего отвестисја будет, и сам во једин угал отидет јакоже и прочиј о себје пешчијсја, а что от Народа будет, да отвјетствујут пред Богом ониј, таковаја содјејавшиј.

Тјемже и паки сотвораја, прошу, пријмите мој, ашче и малиј И невеликоважниј совјет в. Б. и по нему сотворите, от љубве Братскија сице совјетују, да не под кљатву от Народа и в животје и по смерти подпадем.

Ашче в. Б. њесте в том, вјестеже јако другиј от Братиј Архиереов поползновение претерпјел в дјеље том, благоволите от страни своеја совјетовати јего Брата, да сего останетсја, и во согласие да пријдет, јако да мир и тишина в Народје водворитсја, и да не прогњеваетоја в. Б. что толико досаждају вам совјетом сим, Братијабо јесми и јединаго чина.