Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Крхив за историју српске православне Карловачке митрополије 111

КНОРЕСПОНДЕНЦИЈА

патријарха српеког Арсенија Јовановића 1У. (Шакабенте) од 29. Септембра 1742. до 20. Октобра 1743.

(Наставак.)

Е, да Малу НИно навађању патријархове кореспонденције, која

гласи: ХЕРОТОКОЈХ Почтових Експедиции от 29. Септемврија 1742. — 20. Октобра 1743. под владичеством свјатителскаго правителства, блажењејшаго и великаго Господина Господина Арсениа Четвертаго, православнаго Архиепископа Ипекскаго, всеја Сербии, Болгарии, Помориа, Далмацим, Босни, обон пол Дунаја, и цјелаго Илирика Патриарха, творимих чрез канцелиста Џавла Ненадовича.

1742-е. Септемвриа 29. Среда. Карловци.

Господину хорватскому Симеону Филиповичу.

Преосвјаштениј Господин Епископ Нам во Христје брат љубезниј“)

Между прочијми от царствујуштаго града Виени полученими извјестии разумјети нам било, како от тамошнаго високаго Генералата вараждинскаго отреждени на всевисочајшу кралевскују службу по таборах војаци, запоменувше дужност своју воинствену, пачеже от прадједов своих наследствовану вјерност и ревност к аугустњејшему двору аустрискому, богатим числом из табора от височајше поменуте службе отбјегати начеше, ка великому среће и свободе народние убитку сљедовати видит се, а особливо да и от височајших мјест о таковој несрећи сљедовати могуштеј извјестие имамо, аште неби за време бјегству давшиј се војници таки к табору на уречене им службе повратили се. Јакоже јавствењее Нам учинило се из копие нам саобштене послатаго от јего Јасности Господства Принца од Хилдбургсхаузен на Ваше Преосвјаштенство писаниа, за побуждение начином совјета к' таковим војаком чрез лице ваше сљедовати долженствујуштее.

Потому убо истому начину и Наше желание непремјеное јест, да таково национално воинство највише Вашему напутствованију порученое, благими поученими Вашими от начинаниа бјегства возудржитсе, и прочее во постојаној благопокорности и должној служби всевисочијшеј пребивати поучит се, затим и походити сие Наше дружеское к' Пр. В. посланиг с увјешчанием, да бисте у оваком случају и времену једин момент некаснили, но абие (како уповаем и от височајших мјест позвани бити будете) к предлежаштему путу себе отдадите, и тамо им срјести потештитесе, и поучати подвизајтесе к' вејакој постојаној и должној вјерној служби јавивше им како в' противном их обдржанију иматсе великиј народа убиток терпјети. А јако до в' таковом подвизје поучениа спомогаеми и облегчаеми будете, за достојно и благонаходим бити, и воља наша јест, да превелебнаго Господина Президента Симеона Христина с собоју узмете (јемуже отеческое од нас дадите поздравление) имже да будете к' благому содјествију с' помагаеми.

7) На агента у Беч послано.