Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 121

Како је дошло до царског ручног писма патријарху Јосифу Рајачићу од 15/27. Септембра 1860.2

Патријарх Јосиф Рајачић и владика темишварски Самуило Маширевић поднели су у почетку Јулија 1860. Њсговом Величанству Фрањи Јосифу заједничку молбу, у којој су молили:

„1. Да се по примјеру јединства монархије јединство јерархије наше у држави аустријској највише изрече, сљедователно, да се три епископата православна, буковински, далматински и ердељски, канонички, као и остали, патријаршии карловачкој подчине.

2. Да таковој у јединство праведној јерархии нашој слободно

и независимо внутрење правленије законом изречено буде.

3. Да се ради опредјеленија отношенија јерархије те к држави и други у круг дјелања епископског синода спадајући предмета што скорије држање синода, кои се из свију г. г. епископа саставити има, највише дозволи.» |

4, Да досад употребљавано несвојствено наименованије цркве наше (по коме иновјерни њу шизматическом или грчко-несаједињеном називају) престане и да се она тако зове, како се у св. Никео-константинопољском символу именује (једном светом, соборном и апостолском, или православно-саборном восточном).

5. Да се по свршетку синода предузимања ради други на на родни собор спадајући дјела држање народног собора највише дозволи.

6. Да се по примјеру евангелика обојег исповједанија и нама једно одјеленије за относителна дјела код в. попечитељства просвјете опредјели и с људма нашег благочастија попуни.

7. Будући да наши у Бечу живећи и тамо у дјелима своима одлазећи вјерни на славенском језику богослуженија немају, то да се способно мјесто за цркву, школу и дом парохијални опредјели, и највише дозволи, да се на ту цјел доброхотна милостиња по целој монархии сабирати може.

8. Да се подизање и заведеније два народна свеучилишта, једног за Србље, а другог за Романе, најблагоупотребније изрекне.

9. Да се прозелитизам, коим се вјерни наши од вјере своје одводе, законом запретке.

#) (О „општем Синоду“ је било говора и у Арх. Собранију одржаном 1864. у Карловцима, а наиме у седници од 13. Августа, у којој је учествовао осим патријарха Маширевића и ц. к. комесара Филиповића, карлштадски владика Петар Јовановић и ердељски владика Андрија барон Шагуна.

Под 4. „Мимо предложенаго, от свјаштенаго Собранија уже примленаго_ того условија, да одержанија ради јерархическаго отношенија обштиј Синод постојати имјеет, Јего Превосходителству Г. Епископу ерделскому своим и собора церкве Ерделскија именем јеште сљедујуштаја условија поставившу, и убо:

1) јако обштиј Синод в правиље каждаго шестаго года, а и частше, когда сирјеч к

тому нужда појавитсја, держатисја будет;

2) јако Синод тој обштиј взајмно једин рас (пут) в Митрополим Карловачкој, а другиј в Митрсполии Романској держатисја будет;

3) јако предсједателство во обштем том Синодје держати будут оба Митрополита, старшиј сједја с деснија, младшиј же от љевија страни.

Понеже Преосвјаштена Г. Г. Епископи первое сих условиј усвоиша, касателно же втораго тако согласишасја јако касајуштисја Митрополити, по предварителном междусобном споразумјении мјесто опредјељат, которое каждиј Архијереј удоб пријти возможет; отно-