Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

„

122 _ Архив за историју српске православне карловачке митрополије

10. Да се на манастире наше, спадајуће у категорију они редова монашески, који од милостиње живе, законо благодјејаније распростре, и да се тако од данка ослободе.

11. Да се наименованије „илирско-банатска регимента“ промјени на „српско-банатска“.

12. Да се нашима народнима гимназијама, Карловачкој великој и Новосадској малој јавност даде.“

На ову је молбу Његово Величанство одговорило у своме ручном писму од 15. (27.) Септ. 1860., које и ако је штампано у „Радњи благовештенског сабора 1861.“ издао Јован Ђорђевић, Н. Сад. на стр. 2831.—283, наводимо га овде у целости како би се могло сравнити с предлогом министра. Туна, што ћемо га у целости навести.

Љубезни патријарх Рајачић! Решавајући молбе, које сте Ми ви с епископом темишварским поднели, одобравам да се држи синод "гр. н. у. епископа, кои ће се имати саветовати о обштим стварима своје цркве у Аустрији и Мени о овима на канонима основане жеље и предлоге поднети. Нарочито је моја воља, да се овај синод, у кои се имају позвати и гр. н. у. епископи ердељски, буковински и далматински, о томе светује и Мени с обзиром на каноничке прописе основане предлоге поднесе, како се имају јерархична одношења уредити, да се узму као што треба у обзир и потребе и црквени интереси гр. н. у Романа. Очекујем, да се ви за време или после синода по обичају скупите са епископима арадским, бачким, карлштатским, будимским, пакрачким, темишварским и вршачким, и да сложно уважите, кои предмети да се предузму на илирском народном конгресу, кои ће се скорим скупити, о чему ће ми се имати сходни предлози поднети. |

Ја себи задржавам, да Мога бана Хрватске и Славоније, фимл. Шрокчевића као Мога комисара у синод пошљем, и даћу му налог, да Ми поднесе доброуважено мњење о састављању народнога конгреса, чрез које ће се и гр. н. у. Романима арадске, темишварске и вршачке дијецезе морати обезбедити правично заступање, почем се буде посаветовао с вама и епископима оних дијецеза као и са некоим разумним мужевима романског племена.

На сваки начин имаће побољшање стања парохијалног свештенства и с овим нераздељиво уређење парохија у оним дијецезама, а за које као закон важи изјасњавајући рескрипт од 16. јул.

сително же до третијаго условија болшество пр. Г. Г. Архијерејев: Јего Свјатост Г. Патријарх и Г. Пр. карлштадски Петр начаша своја изјатија творити, и таковом требованију воспријатое, на церковних правиљех основаное, и никаковим из Истории церковније навестисја могуштим примјером опровергаемое употребление, по коему старшија, во настојештем случан Сербскаја Митрополија первенство свое всегда сохранити имјеет, противопоставиша, представљајуште Јего Пр. Г. Епископу Ерделскому, да с призрјением на старје"шинство и древност престола АМитрополин Сербскија, на коем упователно и в' напред Патријарх сједјети будет, от таковаго требованија отступити доволствоватисја изволит тјем, что Романскому Митрополиту право на Сопредсједателство, аште и с љевија страни, сохранено остављаетсја; в' сљед чего јего Превозходителству — т. ј. комесару — и Пр. Г. Архиереј — Шагуна — придружилеја из братскија љубве с разлогими согласившесја.“ Рук,

Као што је познато, ми православни у Аустро-Угарској не дођосмо до „општег Синода“ — а како би нам био нуждан из много и,много гразлога —; а зашто, о том ћемо док савнамо мало шта више, проговорити коју.