Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Је

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 139

једаноово писан опстао 55 0. ари О вннјивв А У АСОВ НЕ Не Пи ин 5 АНИ ЕМ ЕН олавива винскао ла Базте «езоаон 31 једне таљике А нар перо дна Ола те парзовиња его лољ азиеј итркинови по јој ти окадиринџа ну. Бас пан трон 14, виле гвоздене с: со о ки соба не“ 40, мишполовка . па бао ну маново ~ ера а 19: о 1000 пигаља |... =. следе. рицоно Но ог ки аков креча а злне нити ношозе ера на. ви Ј 6, надница -дунђерека и. У 8: а аи За

Под 19. Дец. у среду, уведено је: когда књазови (биће Кантакузени —пропалице, о којима ће већ бити говора) били на ручку 18 ока шербета по 8 нов., 20. Дец. за а(ојктоподе Грку када је господин здје био 2'95 нов. -

У то време, и ако је двор имао неку башту за обично поврће, као да у њој нису имали скоро ништа, кад су они морали узимати од грађана карловачких — од Авг. до Јан. — и купус, лук, кељ, салату, рен, першун, спанаћ, шаргарепу, целер, краставце.

Како се не спомињу нигде тикве и кромпир, биће, да у то доба још нису за њих знали у Карловцима.

Напротив, у то је време у Карловцима било изобиља рибе свакојаке, па и моруна. Е, ал тада не беше пароброда, не беше задолмљених ритова те је и могло бити рибе.

И из ове се протоколе види тачност за време митрополисања Вићентија Јовановића.

Сви његови млађи — и калуђери и световни служитељи чиновници — морали су тачан рачун водити о свему.

Из њега ћемо идућом приликом и неке друге ствари навести, из којих ће се видети у неколико и његов приход и расход.

Овде напомињемо само то, да је сав приход ишао у једну благајну, а ив ње се трошило како на потребу Митрополиту, двора, тако и на остале народне потребе а особито је много издавано на даскреције — подмићивање великој господи.

О дискрецијама за време митрополисања Мојсија Петровића, а особито о народном сабору 1726. било је говора у нашем чланку о истом митрополиту у 34. „Споменику“ кр. Срп. Академије.

Ио >

А

о-е————

Не изговорен говор владике вршачког Јосифа Рајачића 1842. год.

По смрти Арх. Митрополита Стефана Станковића (+ 31. јулија 1841.), Његово Величанство цар и краљ Фердинанд, својим решењем од 18. (30.) јулија 1842. одобри држање српског народног сабора за избор новог Арх. Митрополита.

Сабор је био сазван за 31. Август, а отворио га је 7. септембра царски комесар гроф Никола Сечењи од Темерина, жупан пожешке жупаније.

Избору се приступи 9, септ. и тог дана добије владика темишварски Пантелејмон Живковић 24 посланичка гласа, владика вршачки Јосиф Рајачић 48, а владика будимски Платон Атанацковић 3 гласа.

Ца како се посланици не могоше на једног кандидата сложити, као што се