Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 133

Општина је било 1798. свега 115.

Свештеника 207.

Из свега се овде наведеног види, да су наши стари — управо митрополит Ненадовић — имали смисла за своје карловачке школе — гимназију и богословију.

По смрти Ненадовићевој престао је тај школски намет и школски се „клирикални“ фонд умножавао од половине од интеркалара митрополије и епископата и половине посмртних оставина епископских и то једино од њих, и нешто од другог таса, те да су они били себичњаци и неродољуби, као што их и данас наша „родољубива штампа“ често тим именом крсти, — и то већином они, који ни филира не дадоше никада на школе; — не би 31. Дец. 1910 год. само 4,776.248 К 71 пот. износио исти фонд.

Рекосмо да се по смрти Ненадовићевој престало прилагати у клирикални фонд. | "

Ну, на налог Стратимирозићев, Фрушкогорски настојатељи 15: маја 1815. у Крушедолу закључише да годишње прилажу у клирикални Фонд 2600 кр., а за 1882. било је одређено да уплате 3400 кр.

Од 1. нов. 1849. до краја октобра 1863. ушло је у исти фонд прилога од манастира Фрушкогорских 21.130'06 кр., а скупа од свију 80.730'48 кр. а од народских људи-световњака једини се нашао властелин од Ваљапоље Јован Шупљански који је приложио једну 06везницу од 4000 кр. |

А да се од смрти Ненадовићеве до данас не више, него само онолико колико се за његово доба давало у исти Фонд, то јест 1580 Фор. или 8160 кр. износио би он без камате 451.880. кр., а са каматом на камату по 64, 246,200.000 кр.

Како код нас има данас преко 700 српских црквених општина, да се овамо од ступања у живот кр. рескрипта само по 10 кр. давало на школе годишње, било би 602.000 кр. без камате, а с каматом на камату по 6%, 2,798.000 кр.

Ето, колико би за данас био школски Фонд већи, да је било код нас онаког родољубља и љубави спрам просвете народне, као што је било код митрополита Ненадовића.

Од 1865. како почесмо градити нашу црквено-народну автономију“), наше странке на сабору не смедоше — да не изгубе популарност код народа — одредити да на издржавање средњих и виших школа имају извесну своту и проценат давати како појединци, тако _и црквене општине и манастири. у

Шта више укидоше и други црквен тас, који се носио по црквама за школски фонд, па отписаше и 100.000 кр. дужне о аукте на плате учитељске.

И тако је данас не само спало све издржавање односно припомоћ на школско-клирикални Фонд и за препарандије, за богословију, за гимназију карловачку и новосадску, него и за изржавање школ-

#) За њено грађење „на песку“ на саме народно-црквене саборе потрошисмо преко 1,000.000 кр. да добијемо, — као што се изволева рећи „крвљу стечену автономију“, у којој је угарски министар председник тако рећи неограничени господар, пошто он решава коначно у последњој инстанцији све оне ствари које се решавају код наших највиших автономних власти.