Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

136 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

с писменом молбом Архиепископу -Митрополиту Вићентију Јовановићу, да благоизволи, да се св. моћи цара Уроша поврате у Јазак.

А кад су и зашто су оне биле однете из Јаска у Врдник и из њега повраћене на своје место, види се из следећег акта:

Преосвјаштењејшиј и Преимуштествењејшиј Г. Г. Нам отеци благодјетељу милостивјејшиј.

Понеже љета 1726. во времја визитации Блаженопочившаго Г. Г. Мојсеја Петровића, монастиру нашему Јазку и јего свјаштеним служителем, јако биениг и протјеривание и велми срамотное поругание, тако и свјатаго онога угодника Божиа от отец наших по неизре ченому смотренију Божију ондје оставленаго лишение терпјети случисја, такожде и нам сиромахом поради истија тија вешти кровопролитис, и цесарскаго суда кастиги, за кое не сумњаемоја темелите и прежде да П. ваше неразумјесте.

Того ради пред лицем [| вашего јако штедрољубиваго отца и Благодјетеља и обидимих помиловатеља припадајуште молимсја, да би свое милосердное и отеческое сердце склонили, онују свјатују обител с нами вкупје помиловати и возвраштением моштеј свјатаго цара Уроша обрадовати, да би онаја свјатаја обител незапустјела, но јакоже при Патриарсје Арсении и прочих Насљедницјех јего процавтила ког ми код П. вашего јако код штедрољубиваго оца надјејуштесја несумнено получити, пребиваем

Вашего Архипастирја и отца нижајшиј раби

Кнез Илиа Вукович с. р. со всеми христиани села Иазка.

На полеђици написано решење:

Комесион кои будет послат за дјела монастирска, какоти Шишатовац тако Бешеново онима се препоруча и заповједа да свјатитеља принесут ва манастир Јазак.

Такожде облигациа ваша нам преданаја даетсја на аманет у монастир Крушедел. ~

Дано в Бјелградје Апр. У, #4191. Викентие Јоанович с. р.

И ако се ни из молбе јашчана, а ни из решења митрополитова не види јасно, куд су биле однете св. моћи цара Уроша 1726., држимо да се из решења митрополитова може извести, да су биле однесене у најближи манастир Врдник, а из њега у Крушедо.

А то се види из следећег:

Позната је после смрти митр. Мојсија Петровића борба око администраторства између владике темишварског Николе Димитријевића и осталих владика.

Димитријевић је држао с Будимцима и у писму своме од 19. Септ. 1780. о тој борби, рекао им је ово: „— — прошлаго августа 31. по заповједи Архимандрита Висариона (Павловића крушедолског, . а потом бачког владике) от свих монастирских игуменима и с помјанутим братом славонским (Нићифором Стефановићем), сабор у Хопову праздновали и держали, без војакаго нашего знанија и без обичаја досадашнаго, да без надлежаштија власти допуштена творет, гдје ондје на сабору изјавили, да указ има царја Уроша из Вердника у Крушедол принети, и из того узрока јазчани с вердничани пунту