Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 219
И у опште, нисмо ни на ком другом месту наишли на ових десет црквених заповеди.
О њима има спомена у „Правилима за пресвитере и дјаконе“ митрополита Вићентија Јовановића од 3. марта 1733. у којима се у 2) тачци рекло: „Велкђ Јеред и дмаконђ и причетникљ да ИЗ8вЧИТЂ и знаетђ на избстђ десиатђ заповђдеи Божјихђ вђ кратић написаннеХхЂ и дестиљ ватовђдец церковнљуга.“
И кад узмемо, да је митрополит Вићентије издао ова своја правила пре трећег издања поменута „Перваго ученија“, а у П. је наведено и тих десет заповеди; чудно нам је да их није увеоиу своје издање, и како је могао захтевати од свештеника и ђакона да их морају знати, кад у његову издању од 1734. нема спомена у опште о црквеним заповедима!
Ми смо у „Гласу истине“ у речену чланку навели, како је руски превод Могилина „Ортодоксос омологија“ први пут штампан 1696. у Москви, по којој су Омологији састављене у кратко данашње црквене заповеди — 9 на броју.
По томе је дакле митрополит Мојсије Петровић 1727. могао по њему навести у „Первое учение“ број и саме заповеди.
Ну, он то није учинио — односно његови придворни, а можда и сам Рус Максим Суворов, ког је он довео из Русије за српског учитеља.
Састављач 10 црквених заповеди у „Первое учение“ од 1727. послужио се једним другим руским делом, које је штампано пре Могилина т. ј. 1669.
„Исто дело гласи: Мирз љ Богома человђке, или Покаанје свитое, примираклцее Богови человфка. Љченемљ (# писани сватаго и Фф бчителен церковншхђ, собраннммљ. Вљ сватон великом чвдотворноћ Лаурђ Елево Печерском. Тупомђ изебраженное Благословенјемђ и исправленјемђљ Пречестнаго о Хрстћ Фца Иннокентал Гомеља, Милостио Божје Архамандритв толжде сватни Лаврм, стауропигеи сват. всел. Патрзархи Константинополскаго в: лћто Ф созд. Мпра #8053 (7177) а Ф Рождества Хрстова #2845 (1669). То] 666 стр.
Књигу „Мир с Богом“ имао је митрополит Мојсије Петровић у својој библиотеци и она се наводи у списку књига од 1729. Данас је у патријарашкој. библијотеце нема, и ми смо се за исту књигу одавно распитивали и тражили је, и нашавши је једва једном у »Каталогђ книгљ церковно-славанскои печати. Зладивђ др. Иларонљ Свбнцицкш, Жоква 1908.“, умолили смо истог г. Иларијона, библијотекара и кустоса „Националнаго музеа митр. Андр. гр. Шептицкаго“ у Лавову, с којим смо се ланске године упознали, да нам је на увид пошље, што је и учињено, на чему нека му је и овде хвала!
У истој књизи у глави Д. на стр. 77—101. налази се: „О грфСЕХЋ противе запоккден церкоенмуд“, где се вели:
„Ивраднћишиха запоккдећ церковнмха, такожде такоже и Господних, моЖЕТСА ИЗчислити ДЕСАТК.
а. Савшати Божественнод аутори Е' ДНИ СКАТЊА.
6. Хранити пости ко 8становленное БРЕНА.
Р. Чтити ДеоЕнњхА.
А. Бовдаљти свашенникомк паројталнвина ФочнмИ дохода,