Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

220 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

6. Испокфдатиса и причашатиса, поне Сдинок Е' год. . Мечитати Сретическихја Книгл. . Молитиса 50 Еластеха. . Посавшати ДУовњА остава лофихА ДУКОВЊИ ХОСОБНАИ пост или мо АИТЕЗ, ко КремА НЕКОНХА НЗЖДЋ. 5 Мепотревлати илеКНи ЦЕКовнихА на аПрсКтА потреви, т. Ие ткворити Брака Е' ЗапријеннмА ДНИ.

му ил

Зи

Затим је редом наведен „догмат“ код сваке заповеди, и на основу ових догмата састављен је текст заповеди онако, како је штампан 1727. у „Первое учение“.

И тако сад знамо да су и 10 црквених заповеди, што су штампане у „Первое учение“ 1727. састављене из руске књиге „Мир с Богом“ од 1669. године,

мо ну евро

Митрополит Вићентије Јовановић није знао за шалу!

Ми смо у 8. бр. о. л. навели чланчић „Митровица 1735. седилите наије митровачке“, а навели смо га с тога, да можемо навести и овај чланчић, који показује митрополита Вићентија Јовановића као архијереја, који је знао чувати и привилегије и своју власт.

Под насловом „Резолуција“ налази се у једној рукописној протоколи писано руком Павла Ненадовића генералног ексарха ово:

„Селу Руми за братију попа Михаила что преселили сут по заповести Г. Г. Арх. и Митрополита во Будиановце и кнез и кметови что сут напротив стали и браћи поповској недопуштајућ у Бућановце, како сам дмитровачки провизор о том свидјетелствовал и оговорил се да кнезови их воспештајут тужеште се код них.

Понеже пак не неведателно јест всим православним христианом, како отци и дедови наши превеликим пролитиа крови и лишением сродних и другов и прочих христиан, со великим трошком всемилостивејше привилегие от цесаров римских добили не за кое кралевство, или принципате, или земле, но за самују свое церкве, митрополита и свештенства и народа слободу у закону и церквах слободну јурисдикцију и власт да имат Арх. и Митрополит во варошах и селех свештенике постављати, и их економиа или домостроителство и со фамилиом да је свободно от всакаго данодајаниа, и такове свештенике властију своеју нареждавати их по своему закону да может идеже потреба јест.

Како и Г. Г. Арх. и Митрополит на понизноеге предложение нужди свештеника села Бућановца им даровал свештеника Михаила, котори со всем преселио се у Бућановце а братију јего ви ниње обустављате и васпештуете поћи јему у Бућановце, а такове ваше дерзновение что усудилисте се всемилостивејших привилегиах и Арх. Митрополитскоју власт и народњу болезновати и силовати, со увреждением таким попирајуште под ноге, и за ничто держеште; великој народној пагуби вина јест, о чем на страшному суду Божием и на сабору хоштете слово дати, и саде би вам другојачију казан послали, но прежде нехоштемо докуд со сим указом вас не вопросимо: јесте ли ви тому тим образом противници народа и церкве