Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
196 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
Родисја младенец мјесјаца — дне — 1758., отец јеја Н. Н. мати Н. — Павлова — и крестисја чрез мње свјаштеника Н. Н. пароха горнија церкве храма свјатововеденског — сего мјесјаца 1758. јејже дано бист имја —, восприемник же бист Н. Н. родом и житием из
Карловаца и св. миром помазасја.
Од 1764. овако се уводило:
Крестисја и св. миром помазасја младенец Н. дшти Н. Н. мати јеј Н. при свјаштеницје Н. Н. парохом карловачким, воприемница бист Н. дшти Н. тгбака жит. карловачка.
Овако се уводидо све до 1777. када су уведени штампани Формулари.
Случајеви венчања овако су се уводили од 1745.:
Обручисја и вјенча се жених именем — парохии — с дјевицјеју Н. дштерију Н. Н. рождением из Н., восприемник же бистимнН.Н,, љет јему —. (Код кума су се наводиле године старости.)
Од 1758. овако:
Обручисја и вјенча се Н. Н. родом и житием из Н. љет сиј с дјевицеју Н. Н. родом из Н., жителие Н., — мјесјаца — 1753. чрез мне свештеника Н. Н. пароха црква — храма —, прежде трикратному обичному оглашенију и ни јединому препјатију обрјетшусе, кум бист Н. Н. иже и свидетелствует со мноју.
Овако се уводило до 1777., које су се године увели штампани формулари.
Случајеви умрлих овако су се уводили од Јануара 1745.
Престависја раб Божиј младенец Н. син Н. Н.
Од 26. марта и. г. Престависе раб Божиј старац Н. Н. исповједал согрјешенија своја мње јереју Н. Н. и причестивсе св. таин.
Од 1749.:
Престависја раба Божиа Н. Н. исповједа согрјешенија своја мње јереју Н. Н. и причастисја Св. Христових таин предаде душу своју и погребена јест у малом гробљу — код цркве — на горњем гробљу.
И овако се уводило све до 1777. када су се увели штампани формулари. |
Каквих је све од тога доба до данас било штампаних Формуларг, нека наведе који млађи брат, у чијој се цркви налазе сви притоколи од 1777. до данас.
ит на БН вв 6 = === =
ПРИЛОЗИ за историју српске препарандије у Св. Андреји. (Наставак.) 4
Наведена под У. депутација — администрација школског фонда, отпочела је свој рад 26. Нов. 1815. у Будиму.
Том је приликом изговорио советник Несторовић, као председник депутације значајан говор, у коме има грађе за историју св. Андрејевске препарандије.
Исти је говор изишао у 8. 9. 10. бр. за 1816. Давидовићевих „Новине сербске“, а изишао и засебно под насловом; „Слово приликоју торжествено установленија и по смислу благоутробнија ре-