Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 197

солуции царскија в Будимје 26. Ноемв. 1815. заведенија депутации фундуса народних гр. н. зак. училишт управљајуштија и пр. В Будимје 1816. 4'% 7 стр.

Без сумње је из „Новина сербских“ овај говор отштампан.

Како је данас тешко доћи и до „Новина сербских“ и отштампана говора Несторовићева; то ћемо га овде у целости прештампати.

Исти гласи:

„Чадољубивиј вјерног народа свог Отац и Монарх наш Франц Первиј шест дуги година благоутробне Милости свое на драгиј сердцу своему народ Сербскиј, Валахијскиј и Греческиј одождава. У сред жестоки ратова, и у сред тежки времена и попеченија будно је сердце Његово, и Он преко тисјашту послова свои лебди над срећом и благостојанием нашим, и насљедника племена нашег. Синовња и поданическа благодарност наша сваку стопу Његову нека сљедуе, и благослов Неба нека почива над серцем Његовим.“

„У љету 1810-ом завео је Монарх наш Величествена Предуготовленија, коима се наставление и воспитание Сербске, Валахијске и Греческе јуности прибавити мора. Благоизвољео је на тај конец мене у својству своег Совјетника Вишег Училишт Надзиратеља избрати, и заповедити ми, да сва Обштества и мјеста народа нашег посјетим, состојание школа, и положение воспитанија јуности увидим, тужбе и недостатке испитам, Учитеље и ученике познам, и о свему полно Извјестие Всевисочајшему лицу Његовому сотворим, начин поболшанија представим, помошти и уврачеванија иштем, словом, сва предуготовленија к Великому опредјеленију овому да устроим, и благоутробному Взору поднесем. Посао! кои много година потребуе.“

„У путешествију моему провео сам ја 5 месеци дана, и већу част народа Сербског, Валахијског и Греческог посјетио сам. Обаче у какове сам недостатке и замјешателства ступио, како ли се Духи сердце мое ужаснуло, кад сам с удивлением видио, у чие су руке драга дечица, насљедници племена нашег, и будушти Царства Граждани, у чие су велим руке дошли. Нашао сам у Наставници крајње невјежество, у начину преданија само возмуштение. Нашао сам непоредак у сви дјели, скудост и убожество у свакоме углу, падение и очајание у височајшем степену. Положение и состојание цјелог тјела школског нашао сам полумертво, и ужаснуосамсе““

„Ово печално извјестие сотворио сам ја Јего Величеству у всеподањејшеј понизности, и заповест сам добио, да се о скорјејшем вешти ове поболшанију мужествено побринем, и да поспјешим предложенија моја не само о новој системи школској, него и о нуждном ктому Фундусу Всевисочајшему мјесту поднесем. Два предмета, кои су све силе мое превосходили! Ничим мање упустио сам се јау ово сиње море, и подвергнуо сам рамена моја слабаја неодољимом труду. У дјелу моему, свуда сам тегобу, свуда печална препјатствија налазио. Обаче у сваком корачају водила ме је неумораема љубов роду моему драгому, и гди сам се год са жалостним препјатствијама борио, ту ме је име и спомен племенитог народа храбрио, и ту ме је рука и помоћ благоутробног Монарха бранила, Монарха, кои је пред Богом и људма заслужио, да му благодарни народи наши и