Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
198 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
дух и сердце, и последњу крове капљу вмјесто тамјана и кандила на жертву приносе.“
„Овако послујући и на тегобе и препјатствија необзирајућисе, положио сам љета 1811. темељ свима дјелима моима, цјелу систему стару из основанија сам потресао и покренуо; а на мјесто ње нову, по духу настојаштег времена, и по нужди и потреби народној устроио. За предуготовление способни Учитеља, помоштију цјелог народа, и благоутробием несравненаго Императора отворио сам школе Предуготовническе 1812. Книге школске нове за Учитеље и за Ученике 1813. списао сам, и Јего Величеству одобренија ради подвергао. 1814. многим Обшествама предуготовљене Наставнике послао. А покрај свију тиј дјела старао самсе от друге стране за нуждне к великим овим предпријатијама фундусе. Представленија и начине, от куда се фундуси собрати могу, Всевисочајшему мјесту предлагао сам, и позивание на доброхотна дајанија, Процентуалниј додатак, Библиополиум школски книга, и третие бљудо дјејствително сам исходатајствовао, и њеку суму фундусу школскому прибавио.“
„У љету 1815-м сазрео је плод древа мога, косе сам у 1812-ом 22 го Декемвриа усадио. Депутациа сирјеч, која ће о собранију и разумноженију Фундуса школског по дужности старати се, овога је љета установљена, и Милостију благаго Монарха, правленију Високо-Славнаго Совјета Мјестобљустителнаго Кралевскаго вовјерена. Она ће бити вјечита, и она ће се о благу и штастију народни Училишта вјечито бринути. Она ће свјатјејшу дужност имати, то јест тражити источнике сокровишту народњему, обогаштавати блага школска, и богатства ова свјато хранити. Сва дјела своја водиће она под непосредственим правлением предсловутаго Високо-Славнаго Совјета, Мјестобљустителнаго.“
„У Депутации овој именовало је Јего Величество муже из народа наши от сваког чина и состојанија ревностњејше, кои ће Богу, Царју и народу вјерно послужити, и “кои ће помошт. принети, с којом ће се сви горепоменути недостатци подигнути, и којом ће срећа и весеље чадам племена нашег возсијати.“
„На Вас је то жребие пало драги и љубезни Сународници мои! На Вас је благоутробниј Монарх Всевисочајше повјерениес свое ослонио, на Вас је надежда рода и народа возложена. Из Вашег ће труда и подвига огањ живота прогорети у полумертвом тјелу школском. Из Вашег ће труда и подвига зидатисе Училишта у оним сиромашним мјестама, гди је от постанија света јуност народна дивјала. Из Вашег ће труда и подвига тисјашта состарјели учитеља, тисјаште њихови удовица и њихове сирочади леба и помоћи изгледати. На конец, из Вашег ће труда и подвига народ воспитана чада и насљеднике добивати, Отечество полезне Граждане примати, Цари Отац наш из среће и радости подаников своих сладостну утјеху оштуштати. Има ли кое звание тако свјате должности, као звание Вашег И има ли кое звание тако љубку прилику да у сердцу благодарних потомков безсмертно име придобис, као звание Ваше» У мени је сердце мое умиљено, што живу радост на лицу Вашем видим.“
„Честита Вам радост Ваша, и Ви штастливи били у ови дјели Ваши. Из сваке стопе, коју у званију овом корачите, ницала Вам