Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 235

метанија). И књижице те бише раздане свему клиру и монасима епархије сремске, да их прилежно читају и на памет науче ; јер без тих књига нико није могао постигнути свештенички чин. Исто се чинило у школама недељом и празницима с јутра до времена литурђије. Такав је катихизис био у време архиепископовања екселенца Ненадовића.“

Све ово што је рекао Рајић о »Ортодоксос омологији“, не стоји.

Из причања се Рајићева види, да он није у рукама имао поменуту Омологију кад је писао своје „Точное изображение катихизма,“

Истина, Захарија Орфелин је дао на тип — у бакрорезу „Ортодоксос Омологију“, ал Омологија није „исписана из великог катихизиса руског“, него су у њој само црквене молитве наведене из малог катихизиса и буквара, и то: „Символ вере; св. тајне нов. завета; арханђеоско пјелованије, Богородице дјево; молитва Господња — оче наш; еванђеоска блаженства; заповести црквене; дарови св. Духа; девет цркв. заповеди; богословне добродетели; дела милости телесне и духовне; дела благочастија; савети и добродетели еванђеоске; 7 главних грехова, греси против Духа св., греси вопијући на небо, греси туђи; чувства телесна и душевна. «

Затим „Символ св. Атанасија патријарха Александријског ; „Изложение в' кратцје о вјерје патријарха Атанасија Антиохијскаго и Кирила Александријскаго«.

Ова два тумачења о символу вере узети су из псалтира.

И напослетку „о дјелах Христијанина человјека“ у 4:/, реда где се вели: да је човек дужан изнад свега љубити Бога свим срцем, свом душом и свом мишљу својом, а ближњег као самог себе.

Ето, ово је сав садржај Орфелинове „Омологије“, којој је наслов:

Ортододос Омолопа сирћчљ: Православное Исповфданје кавол!чески и Апостолскја церкве восточнна:

Три богословнии Добродћтели, ВЂра, надежда и лобовв.

Первал частв о ВЂрћ, раздћлакоци вљ # члени вЂрв, слестђ, стфеннаго Сумвола

Вторал частв « надежди, в' гдокји гласђ и 4. Баженствђ стеннаги Ела. Трети част лобви, вљ 1 заповђди, и вђ прочал нежднал сфреннаго писан ветхаге и новаго к' памитномћ изђ оученно

Стенникемђљ, Дакономљ, Теромонахемђ, Монахем, и всемв причтв цфковномћ, а при сихљ оучацеиси лоности и веђмљ хрпанемљ: православнемђ Архјепкпомђљ и Митрополтомљ славеносербскимђ, и Обоихђ цесарокралевскихљ Величествђљ танннмљ Совфтникомђ, ихљ Еделленшејо, ГДдиномђ Г. Павломљ Ненадовичем

оустроиса 1754.

На тупљ же подалђ Захарја ОрФелнљ, Архјећкопо и Митрополтски 141: Канцеллистђ

1758, 12% 24 стр,