Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

238 _ Архив за ибтбрију српске православне карловачке мИтрдполије

преко 2 године радећи око уређења црквено-народних послова — у своме писму од 2. Авг. 1762. началном карловачком проти ЈеФтимију Радосављевићу писао ово: „— — Рајићу јавите да с јего неблагодарением, невјерностију и преваром Ми весма оскорблени от него јесми. Что Нас превари те квартове узе, пак у време вакацие службу школску возвјештует Нам, а никога није произвел да дјецу может учити (и на Рајићу се дакле обистинило да су књижевници лоши учитељи) но јеште растерует, за то он докље на свое мјесто иного не поставит школам учитеља, он отпустка имјети не будет, аште ли покуситсе без отпустка отићи, гдје год будет, нећемо га оставити, но гонити буду за јегову превару“. (Рукопис).

Истом 20. Августа и. г. опет ово: „— — а Рајићу јавите, да јеште сие једино настојаштее љето при школах останет, а потом может с благословением отпуштен бити, а и у том једином љету нити ће му смрт, ни пак здравие напредовати, најпаче јегда сам ниње јавил, да за меншу школу имат ученика, кои ће му моћи помагати, да он менше трудитсја. Рајић убо јегда хвалитсја вјерностију, ревностију и послушанием к Нам, в сем зактевании да довлетворит и не ће имјети прилике раскајатисја“.

У своме пак писму од 28. Авг. и. г. истом рече: „— — Аште Јоан Рајић (како смо от нега зактевали да јеште сие једино љето при школи будет) отречет и невосхоштет, а ви призовите Нашего попа Пантелију Хранисављевића из Руме (овај је био учитељ и 1755 и 1756. и јавите му, да јего за једино љето нареждуем школу латинску држати, и тако да от 1. окт. начнет. Ви же до нашего пришествија јему у Семинарији конак наредите, а јегда Ми пријдем и за конак и за плату наредбу сотворити будем, а и парохијални приходи ће му ходити једнако. Н сију службу никаков извјет да неполагает, но себе будуштих милостиј заслужит. А. Рајића да требует за информацију, како је предавата наука, и на чему је при коеј класи стала, да он от онуду начати может. Ако ли Рајић објештает остати, а. ви му премолчите. Нам же какое дјело сљедовало абиге отпишите. — —“ (Рукопис).

Идуће 1762/3. нити је Рајић остао и даље учитељем, нити је на његово место речени Пантелија дошао.

Из реченог се види, Како се Рајић с митр. Ненадовићем растао и разишао, те не могући и не смејући му се у другом чему осветити, преставио га је као затуцана калуђера и непријатеља науке, а во первих Рајићева „5З!ескеп-ргегд-а „Катихизиса.“

Рајић имаде смелости да такб престави једног митр. Ненадовића, који је поставши 14. Јул. 1749. митрополитом, већ 10. Авг. и. г. издао позив на свештенство и народ у погледу отварања школа на славенском, латинском и немачком језику и то прво у Карловцима, а по том и у другим местима, ког смо ми штампали у реченој нашој књижици: „Позиви и одзиви — —“.

И митрополит Ненадовић не само да је издао на народ и клир речени проглас, којим је ударио темељ школском-клирикалном фонду, него се обвезао годишње давати на школе 50 дуката, па је и иначе давао на школе, учитеље и професоре, те је као што рекосмо