Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

226 Архив за историју српске _ православне карловачке митрополије

је Могилино „Православное исповједание“ у истини било написано на грчком језику и тек после његове смрти преведено на руски и штампано.

Тако исто није знао, да је Могила прво написао мали катихи"зис, а потом своје »Православное исповједание“, и да не стоји да је из њега на заповест цара Петра састављен мали казихизис.

У чланку „О српском катихизису у странама ћесарским“ (19. —62.) показао је Рајић у овоме своје незнање.

Рајић није знао да митрополит карловачки Вићентије Поповић није имао резиденцију у Београду и даон није био и београдски митрополит, него да је тек по смрти његовој (+ 1725.) 1726. сједињена карловачка с београдском митрополијом под Мојсијем Петровићем.

Шта више по његову причању (стр. 25. тек је по прелазу патријарха Арсенија ТУ. у Карловце пренета из Београда архиепископија. То је исто Рајић рекао и у својој Историји.

Не стоји тврдња Рајићева да по нашим црквама око 1726: не беше штампаних црквених књига.

Из описа и пописа цркава у Срему од 1783. види се, да је ретка била која црква а да није имала црквених књига штампаних које у Русији, које тако званих србуљских.

А то се види и из описа фрушкогорских манастира од 1758. види дотичне наше књиге „Српска митрополија карловачка око половине ХУШ. века“, Карловци [902. и „Опис српских фрушкогорских манастира 1758.“ Карловци 1903.

Рајић није знао ни то, кад је дошао Рус учитељ Максим Суворов у Карловце и ко га је послао.

По Рајићу је Суворов послан од царице руске Ане Јовановне — Ивановне —, која је седела на руском престолу од 1780. — 1740. —, дочим је Суворова одредио руски Синод по налогу руског цара Петра Великог (+ 28./1. 1725.), и Суворов је стигао у Карловце Маја 1726. дочим је пре његова доласка 1724. изасланик секретар митр. Мојсија Владул Малаеско донео из Русије 400 букварева, 70 славенских граматика и 10 речника.

За Суворова рече Рајић: „— — кад дође, донесе собом велико число букварова и граматика (и мени тада младу сушту, срећа посдужи, те добих на дар осмолисни букварчић)“.

Кад стоји да је Рајић рођен тек 11. Новембра 1726. а Суворов је као што рекосмо дошао у Карловце већ Маја 1726. дакле пре рођења Рајићева; јасно је да онда није могао ни добити о доласку Суворовљеву букварчић.

Рајић је пошао у школу од 6 година, те је потоме тек 1732./3. могао добити руски букварчић.

Рајић у опште није знао скоро ништа о Суворову, па је погрешно навео да је с њима дошло више руских учитеља, дочим се зна само за његова млађа брата Петра, који је дошао с њиме, те је доцније био за невољу и сам неки учитељ.

Рајић није знао ни то, да јеромонаха Синесију Залуког није позвао из Русије митр. Мојсије, него тек митр. Вићентије Јовановић, и поставио га за проповедника слова Божја и ректора карловачких школа.