Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

- Архив За историју српске православне карловачке _____ 251

Митр. Мојсије је + 27./7. 1780., а Синесије је дошао у Карловце тек Августа- Септембра 1783.

Тако исто није митр. Мојсије довео из св. Горе протопсалта јеромонаха Анатолија, него га је довео митр. Вићентије Јовановић 1781. у договору с бачким владиком Висаријаном Павловићем и осталима. ;

Рајић — који је држао сву срећу и сав спас једног народа у катихизису — знао је само за донесене из Русије осмолисне буквареве, а није знао за „Началное учение отроком, в немже букви и слоги, таже краткое толкование законаго Десјатословија, Молитви Господњи, символа Вјери и девјати Блаженств“, које је донео такође Суворов односно митр. Мојсија секретар Владул Малаеско.

У том су пак »началном ученију“ скоро опширније односно јаснија протумачене заповести Божије, молитва Господња, символ вере и девет Блаженстава, него што су у Рајићевом — синодалном од 1774.

Па Рајић није знао ни то, да је поменуто „Началное учение“ пре-

штампао митр. Мојсије 1726. и 1727. у Римнику — први пут уз црквено-словенски и на румунском језику —, а митр. Вићентије Јовановић на истом месту 1734. под насловом: „Первое учение — — “.

За та издања није Рајић иљлао зито-но реч ни појма, или није жтео да их спољмене, јер би се умалила његова слава да до његова Катихизиса у отлште Код Србаља не беше никаква Катихизиса.

Поменуто пак „Первое учение“ —- управо катихизис написао је новгородски митрополит Теофан Прокоповић, који није саставио и онај букварчић, што је уз катихизис штампан, пошто је он постојао много пре њега.

И дочим Рајић наведе нека дела богословска истог Прокопија, не наведе и његов речени катихизис о десетословију, молитви Господњој, символу вере и девет Блаженства, што такође у неколико поткрепљује сумњу да намерно не хтеде напоменути речени ТеоФанов катихизис.

У патријарашкој се библијотеци налази примерак руског букварчића под насловои: »Началнов оученив человђкела Хота оџчитисл Књигу боЖественнасе писата« 129 8 листи, 7208 —1699.

Исти је букварчић у свему једнак букварчићима штампаним и Римнику 1726. 1727. и 1734., у којима је само наслов измењен т. ј. у место „Началнов оучене — —“, стављено је „Первое 8ченје отрокомљ в' немже Бзквмо и слоги. Таже краткое Толкованје — —“.

У свима руским издањима истог букварчића стоји наслов: „Началнов оучене — —“ као у оном од 1699.

Као што рекосмо, Теофанов састав „69 законћ Божи иже вђ десатословти, символђ свати православна вЂрм толкованемљ изЂасненнни, краткое толкованје блаженстђ вуангелскихљ“, издаван је у Русији по који пут заједно сљ реченим букварчићем „Начелное оученје человћкемђ — —"“, тако н. пр. 1759. од ког се издања налази примерак у патријарашкој библијотеци, што је био својина Захарија Орфелина, с ког је он 1765. приредио издање у Млецима.

А у њојзи се налази и примерак засебно штампан исте године под насловом: „Краткое толковане законнаго Десатослови — —“ »7— — дли оупотреблевши его Весочеств Благовђрномв Кназв Паул