Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

228 Архив за историју. српске православне карловачке митрополије

Петровичв — —“, Моска 1759. 12% 127, дочим је оно уз букварчић на 4% — букварчић 9 л. а „О закоње — —“ 6 + 57 листи.

И Рајић којисе у то добо учио у Русији, да није знао за та издања !

У истој се библијотеци налази и засебно штампан исти букварчић од 16 стр., штампан у Венеции „вђ тупографти Славено-Греческои благочестивои Димитра Оеодосјева 1792. (рукописно написано 1762.), и на том је примерку овај запис митрополита Стра: тимировића:

„Свшцевљтхљ Бекваровђ наипре донесл вђ си страни Мабдимђ Свваровђ изђ Роси смо пришедши учителђ у лћт8 от 1720. до 1730. числом 400 лакоже сказами (не треба се чудити што је Стратимировић уједно написао ове две речи. Умео је он уједно да напише и по 3—4) саа Ј. Архлмандрит РаичБ

Стефанљ Стратимировичђ с. р.

Није дакле ни Стратимировић знао кад је дошао у Карловце Суворов.

Рајић није знао ни то, где је управо била школа Максимова т. ј. колико је времена држао своју школу Максим у Карловцима, а колико у Београду. Он зна само за сремске школе!

Рајић није знао ни то, да протопсалт јеромонах ватопедски Анатолије, није само у Београду предавао ђацима, свештеницима и калуђерима црквено пјеније, него и у Карловцима, и да је он поједно био и грчки учитељ — даскало.

Рајић није знао за одношај митр. Вићентија Јовановића с Максимом Суворовим и зашто је Максим већ у јесен 1731. напустио своје учитељско место и да није одмах по његову одласку у Русију послан Манојло Козачински и остали руски учитељи, него да су они дошли тек пред јесен 1738.

Рајић није знао ни то, да је још Максим Суворов имао „десетословце,“ који су учили речено Теофаново „Толковение десетословија“, а под Козачинским и осталим Русима да се уз десетословие учило и „Краткое да простое о седмвихђ Гаинствахђ оучителское наставленје,“ што је замењивало катихизис.

"Шта више и у том се наставленију о св. Тајнама много више што налазило, него у Рајићевом — синодалном — катихизису, јер дочим се у штампаном примерку истог наставленија — Млетци 1763. 12% 24, стр. говори о тајнама од 5—25. стране, у Рајићеву — сино-

далном — говори се о њима само на једном листићу мале 8". Да се види какво је Теофаново учење спрам Рајићева, навешћемо за пример — најкраће учење — о 7. црквеној заповеди.

Теофан рече:

Вопросљ: Что повелћваетђ Богљ вђ седмом заповћди;

одвЂтБ: Запрешаетђ прелободљанје.

Вопросљ: Что вест прелободћаинле;

(двђтљ: Прамое прелободфинје вест, когда меж с чекого женото, или жена с ч%жимљ мужем плотски сољмбтцајотса: И сле вђ первнхљ вђ заповђди сен запрешаетса, да при семђ и весакта плотска нечистоти, и блвженји.