Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 25

По Рајићеву причању (27. стр.) у Карловцима је после смрти Вићентијеве остала само мала тривијална школа и граматичка.

Да ли је та његова тврдња сасвим верна, не можемо суд свој о њој позитиван изрећи. Ну, кад узмемо да Рајић није знао да је за време Арсенијево „бил в службје јако протопсалт и учитељ дјетеј јему повјерених в церковнаго худжнаго пјениа науцје јеромонах свето горски Сава Марковић“, ком је дао на молбу његову „абшид“ 38. Септ. 1748. митр. Исаија Антоновић; онда се може и у то његово причање посумњати.

Позитиван се суд за сада не може изрећи о њој стога, што нам је сувише слабо познато доба Арсенијево.

Када би се могла скинути венедичка брава са собице у којој леже — управо помало труну — неексхибирани списи архиве народне, приступачни само архивару, коме нису од никакве користи, пошто није дорастао за њихово проучавање; нема сумње да у њима не бисмо нашли нових података и о добу Арсенијеву.

Незнање Рајићево огледа се и у овом његовом причању како је патријар Арсеније Јовановић ЈУ. Шакабенда заповедио „да се из књиге зване „Мир с Богом“ испише осмолистни трактат о седам тајни новога завета, који је преписивао и раздавао свештеницима с налогом, да га на изуст уче. И то је да се први пут показао као неки вид свештеничкога катихизма; но и тај не остаде дуго на миру. Кад патријарх умре (а + је 7/1. 1748.), не стаде и њега и трага му се не познаје.“

Истина, Арсеније је издао „Повченје ф таинствах церковнихљ ‐ Кратић сабранное Ф книги Мирђљ сђ Богомђљ чрезљ кратки глаголи во употреблензе сваценнослужителен православна восточна католическла церкве Благословенем Блаженнћишаго великаго Г. Г. Арсенја четвертагф, православнаге Арх бпископа Пекскагф, всел Сербли, Болгарји, Поморза, Далмати, Босне, обонђ полљ Д8наз и цЂлаго Гллурика Патрларха, вљ резиденшџи в' ново соорвженнон Патрјаршен иже вђ Карловић, Мца Танварја 1745. лфта“ 4% 9 листи.

Но не стоји, да је са смрћу патријарховом нестао и траг овом поученију, а не стоји већ и с тога, што га је штампао у Млецима 1763. — за време Ненадовића — Захарија Орфелин под насловом: „Краткое до простое ф седмих Таинствахљ оучителское Наставленле. Ради всћхљ обоегф полв и возраста православнихђљ Хрлетјанђ, наипачеже дли Пресвутертвљ, Јааконфвђ, и ко Свашенстве ГОТОРаЦЕХСИ ЛИЦЉ, И вђ школахђ очашњнхса дђтен по вопросамђ и Фтвћтамђ оустроенное. Первђе на тупђ подавђ Захарла Орфелмнљ. А нинћ напечатаса в' новон Тупографти (во Венеши) Грекоправославнои. Лбта 6 воплошценји Бога Слова, мрде. (1763.) 129 (а не 8'% као што рече Новаковић) 24 стр.

По Новаковићу је прво издање изишло 1760. и по свој прилици у бакрорезу.

Речени пак трактат о тајнама није састављен из књиге „Мир с Богом“ (тачан наслов ове књиге види на стр. 219. о. л.), а најмање тек под Арсенијем ТУ., него је он постојао још 1733. и по њему су се учили свештеници за време митрополита Вићентија Јовановића.